Šime Horvat i sanduk maslina

2009

Dubrovnik, 2009, tamo negdje na hridima.

Šime Horvat je stigao na scenu "nesreće".
Tamo je zatekao hrpu policajaca koji nemaju blagog pojma što rade. Produžio je do inspektora Lučića koji je stajao pored trake za označavanje mjesta zločina.
Netko mu je preprečio put. Ništa novo. Hvala Bogu ovaj put to nije bila ona izlika za policajku, Dolomej.

Bio je to nizak muškarac, od otprilike 30-35 godina starosti, prljave plave kose i lijepih kestenjastih očiju.

Peder. Pomisli Šime.

"Dobar dan! Ja sam dr. Ivan Vlaški"
"Šime Horvat, drago mi je."

Šime pruži ruku dr. Vlaškom s iščekivanjem da će je ovaj prihvatiti.
Ivan Vlaški velikom srećom prihvati ruku višeg muškarca.

"I meni je drago gospodine Horvat."

"Molim Vas, samo Šime."

"Ako inzistirate. Zovite me Ivan."

Šime se osmjehne. Možda ovaj dan nije tako loš.
Tu misao odmah izbaci iz glave nakon što mu priđe ona Dolomejka.

"Bok čudak! Što pak sad hoćeš?"

Šime zakoluta očima i primi traku koja ga je odvajala od scene zločina.

"Dobar dan, mi smo došli pregledati scenu zločina."
Dolomej pogleda nižega muškarca i nasmješi se iz inata.
"Ti si s njim?"

Prije no što Ivan zausti Šime ga prekine.

"Da, on je moj prijatelj, moramo pregledati scenu zločina, makni se."

"Kolega."
Ispravi Ivan Šimeta.
Šime nastavi pretvarajući se da ga nije čuo.

"Ista odjeća kao jučer. Mirišiš po muškom dezodoransu i nisi dobro spavala. Imam osjećaj da Antolić ima neke veze s time, ti?"
Dolomej napokon zašuti. Ivanu usta padnu do poda.
Šime podigne traku i skupa sa Ivanom klizne ispod nje.

"To je bilo... impresivno. Jako impresivno- kako si to zaključio?"

Šime se okrene prema Ivanu i začuđeno ga pogleda.

"...objasnio sam joj."

"Da da. Naravno, moja greška."
Šime se malkice zacrveni i pogleda prema truplu koje je bilo jako jako mokro i u začuđujuće ne tako lošem stanju.

Žrtva je bila muškarac od 20-32 godine, atletične građe. Pored njega je ležao mokar ruksak, bio je turist, najvjerojatnije backpacker.

Baš mu se isplatio Dubrovnik.

Nije imao jednu gojzericu ali sva ostala odjeća je bila na njemu, uključujući plavu majicu kratkih rukava i cargo shorts. Imao je plave oči i plavu kosu koja je bila umrljana smeđom stvrdnutom krvi.
To je značilo da stoji(više kao leži) na suncu dovoljno dugo da mu se kosa posuši a da mu odjeća ostane jako jako mokra.

Šimin tok misli prekine inspektor Lučić.

"Ime mu je Britt Lapthorne, došao je ovdje kao turist iz-"

"Australije, da, znamo."

Šime ga prekine, baš mu je dobro vratio!

"Kako znaš da je iz Australije?"
Upita ga Ivan.

"Pa vidiš mu ten? I lubanja mu je baš australski obličena."
Zaustavi se.
"Tojest, bila bi da mu nije smrskana."

"Fascinantno!"
Usklikne Ivan i sagne se do trupla teškom mukom. Šime počne kružiti oko Britta, oprezno koračajući po kamenju.