Suddenly in Love

5.deo

Godinu dana kasnije

Probudila sam se u prelepom stanu u Londonu... Veliki stan, sa prelepom spavacom sobom u njemu u kojoj sam ja lezala. Osvrnula sam se po sobi i sve je bilo kao i pre. Ustala sam iz kreveta i krenula prema kupatilu da se istusiram. Prijala mi je topla voda po ovim hladnim danima. Otisla sam do kuhinje i spremila sebi dorucak, vise kao vocni dorucak. Od kada sam dosla ovde ne jedem puno jer ne mogu, mozda sam i smrsala. Zavrsila sam sa doruckom i otrcala do svoje sobe da se obucem. Bilo je malo hladnije pa sam obukla dzemper i farmerice i obula kratke cizme na stiklu. Uzela sam torbu, kljuceve od kola i stana i krenula na posao.

Sunce je polako dopiralo do mene ali idalje je moglo da se oseti onaj hladni povetarac. Stigla sam do velike zgrade u samom centru grada, pa sam izasla iz kola i brzo usla unutra. Veoma luksuzni namestaj, vrata, liftovi, kancelarije, sve je bilo kao u filmu. Usla sam u lift i sacekala da dodjem do svog sprata. Otvorila sam vrata lifta i krenula da hodam prema svojoj kancelariji...

"Gospodjice Emma" pozvala me je sitna devojka kratko osisane kose

"Rekla sam ti da me ne zoves tako Melinda" rekla sam "Sta imamo za danas?"

Hodale smo prema mojoj kancelariji usput pozdravljajuci sve kolege i pricajuci o poslu.

"Imate pricu o kojoj smo juce pricale, intervju sa Petersonom, stigle su slike koje ste trazili pa bi trebalo da ih pogledate i u 5h dolazi Amanda zbog naslovnice." rekla je

"Ohh mnogo poslaa" iznervirano sam rekla, mrzim kad imam pretrpan dan

"O i zaboravila sam, gospodja Benton zeli da vas vidi, rekla je da dodjete oko 4h" dodala je

"Sta ona zeli? A zasto tek tad?" pitala sam

"Kaze da ima posla pa da dodjete u 4h" odgovorila je

"U redu"

Otvorila sam vrata svoje kancelarije. Sunce je uslo kroz prozor moje "radne sobe". Volim svoju kancelaruju, prostrana prostorija sa velikim stolom i policama punih papira i starijih clanaka iz novina. A volim i svoj posao, oduvek sam zelela da budem novinar ali nisam ni sanjala da cu ovako daleko stici. Kad sam se vratila u London i dala poslednji ispit odmah sam se zaposlila u lokalnoj televiziji, ali sam brzo napredovala pa sam se prebacila ovde. Velika firma, poznate novine, i ja kao jedna od glavnih urednica. Moze se reci da sam glavna ovde, osim sto je tu i  gospodja Ana Benton, pa ona je ustvari glavna - njene novine... Ali ipak imam potpnu slobodu nad svim sto se pise u novinama i glavna sam urednica, Ana samo dobija konacni izgled novina i kaze da li je uredu ili ne. Stekla je puno toga i dosta se naradila i sada ima poznate novine sirom sveta. 
Pregledala sam puno papira i clanaka, obavila intervju i konacno je 4h. Veoma me zanima sta Bentonova zeli sada. Ume ponekad da bude zivcana i da poludi, ali ipak, njoj dugujem to sto sam danas ovde. Ona je prepoznala talenat u meni i zaposlila me i sada me gleda kao na svoju cerku. 

Pogledala sam na sat, bilo je 4:02 vreme da krenem. Dovrsila sam svoju kafu i ustala sa velike crne stolice. 
Pokucala sam na velika bela vrata koja su imala "plocicu" na kojoj je pisalo "BENTON"

"Gospodjo Benton, trazili ste me?" blag sam otvorila vrata i promolila glavu unutra

"Udji Emma" odgovorila je 

Polako sam krenula napred.. Prostrana kancelarija sa raznim slikama naslovnica ovog casopisa, moderno uredjena poslovna soba. Krenula sam prema beloj stolici naspram radnog stola i stolice gospodje Benton na kojoj je i sedela. Sredovecna zena, vezane koseu pundju i blago nasminkanog lica, sada je izgledalajos i starije...

"Emma, imam jedan posao za tebe koji moras da obavis" pocela je

"Naravno! Neki intervju, naslovnicu?" pitala sam

"Vise kao nekoliko clanaka, mozda i naslovnice" rekla je

"U redu, ali za to treba malo vise vremena" rekla sam

"Da, treba. Ustvari, ti ides u Barselonu, ustvari vracas se..." rekla je brzo dok sam je ja gledala zateceno "Posto i Messieva sestra smatrala sam da ce ti ovaj posao biti utoliko i laksi. Ides tako da intervjuises celu ekip Barcelone. To ce biti clanci u vise brojeva ne samo naseg casopisa."

"Ali..." nisam znala sta da kazem, bila sam zatecena, ali onda "Mi ustvari nismo uopste sportski casopis, zasto bi intervjuisali njih?" 

"Ne, nismo." pricala je sporije nego inace "Oni su pored sportista i poznate licnosti tako da ce taj deo biti u nasim novinama, ali bices tamo i na sportskim desavanjima tako da ce taj deo ici u nas drugi, sportski casopis." objasnila je

"Ali mi imamo ljude koji pisu o sportskim utakmicama, zasto oni ne mogu ici" pokusavala sam da odbijem tu suludu ideju

"Ne razumem o cemu tolika drama Emma? Ti si sestra jednogod fudbalera Barce pa sam smatrala da ce tebi taj posao biti laksi. Takodje se razumes u fudbal i snacices se ti lepo. Da te ne poznajem pomislila bih a postoji neki poseban razlog Emma"

O postoji veliki razlog, pomislila sam u sebi ali nisam imala hrabrosti da kazem.

"Koliko ostajem?" samo sam pitala 

"Oko mesec dana, mozda i vise" odgovorila je

Neee, ne mogu biti tamo citavih mesec dana! Pa ja sam otisla odande sa razlogom ne mogu se sada vracati.
Ali opet, nisam imala hrabrosti da kazem bilo sta...

"U redu" odgovorila sam tuzno

"Videces da ce to proci brzo i da ces se brzo vratiti svom poslu. A i ides da vidis brata, budi srecna." rekla je a ja sam se samo osmehnula
"Znas, ti ces jednog dana naslediti moj posao, tebi cu prepustiti ove novine. Buduci da nemam dece, ti si mi kao cerka, a i najbolja si u svom poslu."

"Hvala vam" rekla sam i polako krenula prema vratima

Mada mi je sada prostorija izgledala veca i koliko god trcala kao da nisam mogla da stignem do vrata i izadjem da udahnem vazduh. Imala sam osecaj kao da se gusim, vracam se tamo odakle sam pobegla...
Ne zelim da vidim neke ljude, njihova lica kako ponovo obuzimaju moje srce. Previse boli kada te neko odbaci. Nije nam uspelo ne zbog toga sto sam se plasila brata. Plasila sam se sebe i te ljubavi, a on nije ni pokusao da me razume...