Kada smo došli u hotel odmah smo svi otišli u restoran gdje smo počeli slaviti. Glavni zabavljač bio je naravno Dejan koji je polako bio pripit skupa sa mojim bratom. S nama su slavili i Dalić i ostala ekipa. Ja sam sjedila pored Joška i pored Kovačića.
"Šta je golubčići, ne pijete?"- upitao nas je Kova na što sam ja pogledala Joška i vidjela da stvarno ne pije nista alkoholno.
"Ja ne mogu, vidiš da je Niki popio i za mene"- rekla sam dok sam gledala u Nikija kako je već razvaljen.
"Ja ću drugi puta, danas sam previše umoran"- rekao je Joško a i vidjelo se na njemu da je umoran.
"Ajde pošteno. Ipak ne mora se svaki put pit."- rekao je Kova te smo nazdravili s vodom i nasmijali se.
Slikala sam atmosferu te stavila na story i malo je reć da mi mobitel skoro nije eksplodirao od obavijesti s pitanjima gdje je Joško. Malo sam bila na mobitelu i odgovarala na poruke. Odlutala sam u mislima da nisam ni shvatila da Joško više nije pored mene.
"Ej Kova, di je Joško?"- upitala sam ga jer ga nisam nigdje vidjela.
"Otišo je maloprije rekao je da je umoran. Vidio sam da si se zadubila pa ga očito nisi ni skužila"- rekao je uz blagi osmijeh.
"Očito da. Nego idem i ja, krepana sam, pazi mi na brata."- rekla sam Kovi te ga zagrlila i otišla. Pozdravila sam Dalića i ostale te krenula prema Joškovoj sobi.
Otvorila sam vrata a on je ležao na krevetu i nešto radio na mobitelu.
"Ej"- rekla sam i sjela pored njega. On je šutio, nije me ni pogledao.
"Šta ti je?"- upitala sam ga.
"Šta mi je? Stvarno?"- pitao me vidno iznerviran. Dobro? Šta je sad.
"Da, stvarno."- rekla sam i ja pomalo iznervirana.
"Pa Teni dođeš ovdje u Katar da budeš sa mnom i ponašaš se tako čudno. Više pričaš s ostalim dečkima nego sa mnom i maloprije me uopće nisi doživjela kad sam ti rekao da idem u sobu i ako hoćeš da ideš sa mnom"- rekao je pomalo povrijeđeno.
"Nisam znala da tako izgleda ali znaš da ja živim od društvenih mreža i svega i da sam jednostavno morala malo odgovarati na poruke ljudima i pogledati mailove da vidim trebam li nešto napraviti za sponzore ili ne. A to s dečkima, njih nisam vidjela jako dugo a i zadnji put kad sam s njima pričala imala sam 16 godina i o čemu smo mi mogli pričat? Sad sam malo starija i možemo se šaliti drugačije, pit, svašta ali nisam te htjela zanemarit"- rekla sam mu najiskrenije što sam mogla. Nisam znala da se tako osjeća.
" a dobro istina, možda sam i ja malo burno reagirao na sve to. Ali znaš kakav sam i da te hoću samo za sebe. Šta ako mi te netko uzme? Vidio sam ja kako ti Lovrena gledaš bez brige."- rekao je onako kroz smijeh i znao je da ga ne gledam onako kako bi ga druge žene gledale.
"A ljubavi, on je zgodan i sve ali znaš da ja samo tebe gledam i da me samo ti imaš"- rekla sam mu te prebacila noge preko njega tako da sam mu sjedila na donjem dijelu trbuha a on je svoje ruke stavio na moje bokove.
"Znam Teni ali znaš me. A i moram ti priznat da ti jako dobro stoji moj dres. Mogla bi ga češće nosit ali bez ičega ispod"- rekao je te me odmjerio i zagrizao si usnicu za što je znao da sam slaba kada napravi.
"Ma jel? Potrudi se onda da nemam ništa Gvardiole"- rekla sam te ga poljubila.
Dok smo se ljubili polako mi je skidao majicu te me ljubio po vratu, skinuo mi je hlače te sam samo ostala u donjem rublju na što je on poludio. Ubrzo sam bila bez ičega te je on bio iznad mene samo u kratkim hlačama. Jednostavno nisam mogla prestati gledati u njega, bio je tako savršen. Ubrzo ni on nije imao ništa na sebi te je polako ušao u mene. Osjećaj je bio izvanredan, bio je toliko pažljiv prema meni, ljubio me te je išao sve brže i brže. Noktima sam prolazila njegovim ledima te ostavila i par tragova jer je krenuo još brže i znala sam da je blizu kraju. Nakon par trenutaka završili smo u isto vrijeme te smo se pogledali, njegov pogled bio je pun ljubavi i sreće. Poljubio me te legao pored mene nakon što je obukao bokserice dok sam se ja pokrila jer nisam imala snage za išta.
Pogledao me i nasmijao se.
"Šta je ljepotice?"- upitao me dok mi je rukom prošao kroz kosu. Ja i dalje nisam mogla doći k sebi.
"Ovo je bilo savršeno"- rekla sam te ga poljubila. Nisam ga se mogla zasititi.
"Znam da je. Ali hvala ti, nisam jednostavno mogao izdržati"- rekao je dok me gledao.
"Ajde obuci se jer bi netko mogao doći a ako nas Nikola vidi letit ću prvo ja a onda ti"- rekao je Joško te me obukao. Bio je toliko sladak i toliko pažljiv sa mnom.
"Ne moraš se njega bojati. Neće ti on ništa a i mislila sam da se nogometaši ničega ne boje"- odgovorila sam mu dok sam se namjestila u krevetu pored njega.
"I mi smo ljudi Teni, ja se bojim samo njega. Pa da zna šta radimo ubio bi me"- rekao je kroz smijeh jer zna koliko je Niki osjetljiv na mene.
"A dobro da, istina."- rekla sam te stavila svoju glavu na njegova prsa dok me on počeo češkati. Već sam bila u polusnu kad mi je počeo zvoniti mobitel. Joško se okrenuo te mi dodao mobitel, Niki me zvao.
"Da?"- javila sam se
E sestrice, idemo Lovren i ja do grada pa ako me nema ujutro nigdje ili sam umro ili me potraži kod nas u hotelu. Reko mi je neko da si s Joškom pa nek te pazi ja ode pit aj bok- rekao je te poklopio a ja nisam stigla ništa ni reći. Vidjela sam da je već 2 ujutro. Kakvi manijaci. Stavila sam mobitel pored kreveta te se okrenula i vidjela kako Joško već gleda u mene s osmijehom.
"Šta je smješkalico?"- upitala sam ga.
"Ništa samo ne mogu vjerovat da si tako lijepa i još da si sa mnom. Pa šta sam ja napravio da sam te zaslužio?"- upitao me a ja sam se skoro rasplakala.
"Isto to se i ja pitam za sebe."- rekla sam mu jer znam da on može bolje.
"Ma šta pričaš? Svaki se danas okrenuo za tobom. Mislim i ja bi kad imaš ovo"- rekao je te me uhvatio za guzicu.
"Ej prste k sebi"- rekla sam te se nasmijala.
"Ma šta prste k sebi? Sve je to moje Teni"- rekao je i poljubio me a ja sam se samo nasmijala.
Ponovno sam stavila glavu na njegova prsa te smo tako i zaspali.
———————————————————————————
YOU ARE READING
Broj 20
RandomPriča o ljubavi koja traje još od srednjoškolskih dana. Priča o Jošku i Teni koji prate svoje snove ali podržavaju jedno drugo.
