Iduće jutro probudila sam se oko pola 12. Bila sam mamurna i tako me bolila glava da nisam htjela otvorit oči. Okrenula sam se i vidjela kako Joško spava. Danas idemo kući. Ne znam jel se veselim ili sam tužna što je ovo sve gotovo i vraćamo se opet u svoju rutinu. Znam da oko 2 imamo avion i morala sam probudit Joška.
"Ljubavi, budi se"- govorila sam dok sam ga tresla da se probudi. Okrenuo je glavu i otvorio oči.
"Jako lijepo budiš osobu moram priznat"- rekao je i nasmijao se.
"Ajde, idemo kuć danas"- rekla sam.
"Znam. A jesi mamurna a?"- rekao je i počeo se smijat. Nisam htjela ni znat kako izgledam.
"Jesam. Kao i uvijek. Nego, ajde idemo se ustat i spremit"- rekla sam i ustala se i otišla u kupaonu. Kada sam se pogledala u ogledalo skoro sam se onesvijestila. Svezala sam kosu u rep i oprala zube i obukla nešto najudobnije što sam mogla nać.
-ukrcavanje u avion-
Da, smjestili smo se u avion i let nam je trajao nekih 5 sati. Vijesti su bile pretrpane kako dečke čeka doček.
"Dečki jeste spremni za doček?"- upitala sam. Pored mene je sjedio Joško a pored Joška Majer a oko nas svi ostali.
"Bome jesmo. Smrznut ćemo se ko pizde al nema veze"- rekao je Broz i svi smo se složili s tim.
"Ajde samo da Vida opet ne bude na vrhu busa"- rekao je Kova i sve nas nasmijao.
"Ajde bili smo pijani Kova, sad se ne mogu napit ni da hoću na toj hladnoći"- odgovorio mu je Vida.
"E Tena, ti si s nama u busu kad idemo na trg"- rekao je Lovren. Ja sam pogledala Joška a on se okrenuo i nasmijao.
"Ček šta? Zašto?"- upitala sam jer mi nije bilo jasno zašto.
"Pa mi smo htjeli. I Niki je s nama"- odgovorio mi je Lovren.
"I to se smije? Mislim šta ću ja tamo ako su svi došli zbog vas"- rekla sam i gledala ih čudno.
"Ti to samo misliš. Očito nisi gledala sve vijesti. Ljudi su poludili za tobom i tvojim videima i storijima"- rekao je Vida.
"Očito nisam kad mi vi ispadate svugdje"- rekla sam i nasmijala se.
-slijetanje u Hrvatsku-
Kada smo sletili dečki su išli naravno prvi do našeg prvog busa. Plan je da do vatrogasnog idemo u zatvorenom a onda se selimo u otvoreni bus. Kada su dečki izašli išli smo Niki i ja skupa. Kada smo sišli niz stepenice novinari su poludjeli.
"Tena! Niki! Može slika!"- vikali su sa svih strana a Niki i ja smo se samo pogledali. Otišli smo do busa i stavili svoje stvari i sjeli u autobus. Kada smo putovali do vatrogasnog nisam mogla vjerovati koliko ima ljudi.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
To je sve izgledalo nekako ovako. Hrpetina ljudi koji bi najradije ušli u autobus i sve ih izljubili. Dečki su bili na prednjem staklu kako bi ih ljudi bolje vidjeli. Kada smo došli do vatrogasnog brzo su se premjestili u otvoreni autobus. Mogu priznat da sam se smrzla al kad su htjeli da budem ovdje onda sam morala. Prvi put sam vidjela Nikija kako ima suzne oči zbog ovoga. Znam da mu ovo puno znači. Naslonili smo se na ogradu busa i promatrali ljude.
"Isuse bože gle Tena i Nikola! Bok!"- vikalo je par cura a ja sam se nasmijala i mahnula im. Isto je napravio i Niki.
Dečki su potpisivali dresove, mahali, čak se i slikali s ljudima a ja sam sve to gledala i uživala.
"Tena i Joško! Hoćemo pusu! Hoćemo pusu!"- vikali su ljudi dok smo stajali zbog gužve. Ja sam pogledala Joška koji je sjedio na vrhu autobusa a on je gledao u mene i smijao se.
"Ajmo jače ne čuju vas!"- vikali su Vida, Lovren i Niki. Počeli su glasnije vikati a ja sam se popela i došla do Joška a on me držao za struk i poljubio. Čula sam ljude kako viču i slikaju i samo sam se nasmijala.
"Vidiš? Vole te"- rekao je Joško.
Kada smo napokon došli na trg Niki i ja smo ostali stajati pored pozornice dok su dečke prozivali. Ja sam se slikala s par ljudi i malo s njima popričala.
dečki su pjevali, plesali i jednostavno se veselili.
Dali su Jošku baklju u ruke a on jadan nije znao šta će s njom jer mu je ovo bio prvi doček ikad. Okrenuo se prema meni i nasmijao.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Vida je počeo pjevati pjesmu od Joleta a ja sam se samo smijala. Bili su presmiješni.
"A sada, pozvao bi jednu osobu. Jako nam je prirasla srcu a znamo da je Jošku najviše. Prošlo svjetsko još je bila mala ali ovo svjetsko se družila s nama, pila, omogućila vam je da barem kroz ekran budete tamo s nama, da vidite kako to sve izgleda. Falit će nam svima kao i njezin ludi brat. Niki tebe ćemo kasnije a vas molim za jedan veliki pljesak za našu Tenu!"- govorio je Lovren a ja sam bila u šoku. Po mene je došao Kova i odveo me do sredine pozornice i gurnuo mi mikrofon u ruke.
"Ovaj, bok svima. Sad ću se osramotit jer nisam znala da će se ovo dogodit. Ali da, s dečkima vam nikad nije dosadno. Vidjeli ste do sad kako se zabavljamo ali kada su utakmice u pitanju htjeli su napraviti sve što je u njihovoj moći da nas učine sretnima što i jesu. I želim im svima zahvalit na predivnih mjesec dana koje sam provela s njima i hvala vama što ste došli u ovako ogromnom broju iako je vani užasno hladno."- rekla sam i dobila sam ogroman pljesak popračen vrištanjem. Bila sam jako sretna. Okrenula sam se i oni su gurli Joška prema meni a on me uhvatio za ruku i povukao kod sebe i Petkovića gdje su stajali. Prebacio je svoju ruku preko mog ramena i samo smo oboje promatrali koliko ljudi ima. Pokazala sam mu par natpisa što sam vidjela a on se samo nasmijao. Plan je da poslije ovoga idemo u klub van, svatko svojim putem. Vidjela sam kako Nikola gleda prema pozornici jer ga još nisu prozvali gore. Lupila sam Lovrena a on me pogledao i rekla sam mu kako je Niki dolje.
"U jebote čekaj"- rekao je i uzeo Luki mikrofon iz ruke.
"Kapetane ja se ispričavam ali nismo pozvali na pozornicu mog drugog brata, lika zbog kojeg je ovo svjetsko bilo jos zabavnije. Pljesak za Nikolu"- vikao je a Niki me pogledao i potrčao prema Lovrenu. Sve je to još trajalo nekih 20 minuta a onda smo svi krenuli u klubove.
