Iz sna me budi "Thinking out loud". Čim otvorim oči zagledam se u fotografiju na suprotnom zidu moje sobe. Na njoj bijelo pero pluta na površini vode, a u pozadini izvan fokusa vidi se tamna livada i oblačno, sivo nebo. Tu sam fotografiju snimila kad smo bili na školskom izletu, i oduvijek mi je to najdraža fotografija. Prikazuje savršen kontrast mira i oluje. Cijela priča u jednom trenutku.Kad sam se napokon nagovorila da ustanem, otišla sam u kupaonicu. Popila sam čašu vode da još malo dođem k sebi. Zavezala sam punđu, umila sam se te sam oprala zube. Još potpuno pospano vučem se do ormara, da nađem nešto za obući. Nakon podužeg traženja odlučila sam se za crnu široku majicu , crne hlače te crnu kožnu jaknu i crne čizme na petu. Očito je danas neki "black day". Složila sam knjige i ostale stvari u torbu i sišla sam do kuhinje. Dočekala me poruka.
'Na štednjaku ti je doručak, a na stolu užina, volimo te, mama i tata.'
Na štednjaku me čekao kroasan s čokoladom i mlijeko, što sam pojela u trenu jer sam shvatila da i nemam baš previše vremena. U već laganoj žurbi pokupila sam užinu sa stola i pojurila iz kuće nadajući se da ću stići na bus.
Već na vratima vidjela sam kako prolazi, pa sam samo izmrmljala nešto sebi u bradu, vratila se nazad u hodnik, uzela svoj penny i požurila.
Možda i stignem,ko zna.
Kad sam stigla u školu hodnik je već bio gotovo prazan, što znači da je zvonilo, tako da sam lagano potrčala do učionice.
Ma super imam rasku, di ćeš bolje... 8 ujutro je, neda mi ju se slušat...
Alex, sama si si kriva, trpi sad.Svađala sam se sama sa sobom na putu do učionice.
"Čemu dugujemo to zadovoljstvo, gospođice Sparks?" Rekla je sarkastično razrednica,ujedno profesorica biologije, dok sam ulazila u razred, a sve oči su ionako bile uperene u mene. Krasno. Produžila sam do svoje klupe, ne obazirajući se na komentare. Sat je po običaju bio dosadan. Biologiju inače i ne volim baš.
Zvono, napokon.
Pokupila sam stvari i krenula do ormarića. Morala sam spremiti penny i neke bilježnice. Dok sam hodala u svakom razgovoru sam čula ponešto o ona dva dečka. Ne razumijem kako se vijesti tako brzo šire, ali s druge strane, ovo je srednja škola,to me ne bi trebalo čuditi. Još čudnije je da ih već nisam vidjela negdje. U koji razred uopće idu?(...)
Kad sam već pomalo gubila nadu da sam se sjetila ponijeti ključeve, stvorili su se na dnu dna torbe, hvala Bogu.
Brzo sam uzela stvari i krenula prema drugoj učionici, engleski.
"Nisi čula za budilicu? Mislim ne bih se čudila, ionako svi znamo da si nesposobna" ispred mene se stvorila osoba koja mi je ovako rano ujutro najmanje trebala, Stella.
"9 ujutro je, ti si zadnja stvar koja mi sad treba." rekla sam i krenula prolaziti pored nje.
"Draga, tebi treba mozak." rekla je s podsmjehom.
Krenula sam napraviti korak prema njoj, ali sam najednom osjetila ruku na ramenu i čula poznati glas: "Okreni se i otiđi. Nije vrijedna." Okrenula sam se da vidim tko je to,ali nikoga nije bilo oko mene. Nešto mi je govorilo da znam taj glas, ali nisam se mogla sjetiti.
Ostali satovi su prošli začuđujuće mirno, a ni Stella nije bila pretjerano dosadna.
Nakon kraja zadnjeg sata otrčala sam pred Anninu učionicu. Nisam ju cijeli dan vidjela. To je jako čudno. Čim je izašla iz učionice osmijehnula mi se te me zagrlila.
"Pa gdje su novaci?" Upitala sam ju znatiželjno.
"Otišli su prije 15 minuta, imaju neke obaveze sa starcima, valjda oko preseljenja." Rekla je.
"Cijeli dan ih nisam vidjela u školi, barem mislim... Možda ih samo nisam primjetila." Odgovorila sam.
"Ajde,ajde ne brini, upoznat ću te ja s njima sutra, zapravo mogle bi i danas izaći s njima" predložila je veselo.
Ionako nisam imala ništa u planu, tako da sam pristala. Mislim što bi se loše moglo desiti.
Polako smo krenule prema izlazu iz škole.
(...)
Kad sam stigla doma, kratko sam popričala s mamom. Rekla sam joj da bih mogla dobiti neopravdani na što ona nije baš loše reagirala. Moglo je i gore. Malo smo pričali o njenom poslu te je ona rekla da je tata otišao na poslovni put i da se vraća za tjedan dana. Nakon toga sam složila sendvič i produžila sam ravno u svoju sobu te s puno ljubavlju pozdravila svoj krevet i skočila mu u zagrljaj. Baš mi je ovo trebalo. Odjednom su mi oči postale nevjerojatno teške te sam na kratko zaspala. Za čudo nisam sanjala onaj odvratni san. Probudila sam se nakon sat i pol te sam uzela laptop tek toliko da provjerim sta ima novog na fejsu.
Odmah mi je iskočio Annin box s 10 poruka.
Al
Di si?
Kad danas?
Aleeeex
Ne spavaš valjda
Doći ću k tebi u pol' 6, ima da si spremna.
Alexis Sparks PROBUDI SE.
Odustajem.
Dolazim k tebi.
Čuvaj me se.
Pusaaaa.
Pogledala sam koliko je sati. 17:10! Opet kasnim, jebemu. Iskočila sam ih kreveta i potrčala u kupaonu. Složila sam neurednu punđu i umila sam se.
Malo pudera, korektora, maskare i to je to. Samo da još sredim obrve.
Kad sam završila bilo je 17:25. Ormar.
Trenirka, bijela majica s nekim običnim printom i kožna jakna. Može proć'. Misao mi je prekinula Anna koja je uletila kao tornado. Izgledala je odlično. Odjeća i šminka, sve na mjestu.
"Idemo, idemo, idemo !" Bila je vidno uzbuđena.
"Tiše malo, probudila sam se prije 20 minuta" počele smo se smijati.
"Pošto vidim da si gotova, idemoooo." Rekla je i povukla me za ruku.
"Evo evo, polakoo. Gdje idemo uopće?"
"Ma na šetalište, čekaju nas već." Spustile smo se u hodnik te sam primjetila njen penny, pa sam ja odlučila ponijeti svoj.
Do šetališta smo došle za par minuta.
Anna je dečke primijetila odmah, zapravo Patrika, jer ni ona ne zna tko je njezin brat.
Sjedili su na klupici i kad su nas primijetili ustali su i krenuli prema nama. Bili su brutalno obučeni, oboje u trenirkama, jedan je imao dugu sivu majicu,crvenu kapu i bijele tenisice, a po načinu na koji je gledao Annu, shvatila sam da je to Patrik. Drugi je imao bijelu majicu kratkih rukava na v izrez, traper jaknu bez rukava s sivom ušivenom kapuljačom te sive tensice.
Nosio je kapuljaču i naočale. Došli su do nas i pozdravili.
________________________________
Evoo gaaaa, oprostite što malo kasnim imala sam šou jučer u školi pa nisam stiglaa.
Bilo bi mi jako drago kad bi ostavili komentar i vote jer mi to stvarno puuuuno znaći.
Nadam se da vam se sviđaaaa.
Ly :-*
YOU ARE READING
Lips of an angel
Teen FictionJeste li ikad razmisljali o ljudima oko vas? Jesu li to obicni ljudi ili je to sve samo predstava a u pozadini se odvija prava priča? Zapitate li se ikad koliko ima tajni oko vas? Svijet jedne obične cure zbog tih se pitanja našao u kaosu. Zbog ta...