Lips of an angel

Part 4

Skinuo je kapuljaču.

Zgodan je.

Skinuo je naočale.

Trenutak tišine.

Ann i ja smo zinule od iznenađenja. Ispred nas je stajao dečko s kojim sam se osvađala pred kinom.
"On ti je brat?" Rekla je Anna iznenađeno.
"Vi se znate?" Upitao ju je zbunjeno.

"Sjećaš s onih histeričnih cura ispred kina neki dan? Pričao sam ti. Ti si me čekao u kafiću." rekao je te nadodao " Ova tvoja, ispričavam se ali ne znam ti ime,  je okej, ali druga ,životinja."

"Ne podnosim kretene bez imalo kulture" rekla sam kratko i okinula ga pogledom.

Ann i Patrick su se samo nasmijali dok je ovaj bio vidno nervozan.
Zapravo, kad bolje pogledam, prilično je zgodan, smeđa, dignuta kosa te tamne oči zaista privlače poglede, a majica otkriva obrise njegovim mišića. Pune usne pomiču se u tempu njegova disanja, osim kad zagrize usnicu. Odjednom shvaćam da me sve na njemu privlači. Kad sam samu sebe uhvatila da buljim u njega, samo sam brzo maknula pogled, ali sam ga vratila sekundu kasnije, te primijetila da je nervozu zamijenio neki tajanstveni osmijeh u kutu njegovih usana. Spustila sam pogled, malo posramljeno, a potom okrenula glavu prema Anni.
"Nego sad kad smo shvatili da se donekle poznajemo, idemo na neku kavu?" Upitao je Patrik.
"Pa, mi si ni imena ne znamo. Mislim, neki." Primjetila sam.
"Justin." Rekao je onaj drugi te pružio ruku Anni,koja se istovremeno predstavila.
"Alexis" rekla sam uz blagi osmjeh obojici.                                                                                                               "Zovem se Patrik i umirem od gladi, tako sa bih vas zamolio da krenemo" rekao je, i prvi put se atmosfera malo opustila.

(...)

On.Ne.Prestaje.Buljiti.U.Mene. Tako me živcira. Uopće ne mogu pratiti razgovor jer cijelo vijeme osjećam njegov pogled na sebi.

Usprkost tomu, pokušavam pratiti neku Patrikovu glupost od jučer. Pratim i Annin pogled koji mu upućuje. Nisam ju dugo vidjela ovakvu. Sviđa joj se. Drago mi je zbog nje. Od zadnjeg prekida je drugačija. Povukla se u sebe, prema svima ostalima u potpunosti, a sa mnom pomalo.

Možda se vrati dobra, stara, preotvorena Ann... prošlo mi je kroz glavu.

Prebacila sam fokus na šalicu kave i moje misli su se vratile k Justinu.
Možda ne bih trebala suditi knjigu prema koricama ili, u ovom slučaju, Justina prema prvom put kad sam ga neslužbeno upoznala. Možda, samo možda, ispod cijele te hrpe arogancije i bahatosti, postoji nešto više. Zapravo...

Iz razmišljanja me izvuklo pucketanje Anninih prstiju uz dobro poznatu rečenicu "Zemlja zove Alex! Jesi tu?"

"Sorry, zamislila sam se malo, što je bilo?" rekla sam još pomalo odsutno.

"Ludice, kasno je već, trebali bi krenuti polako." rekla je uz presladak osmijeh.

"Wow, uopće nisam skužila, idemo" odgovorila sam.

Izašli smo svi zajedno iz kafića Dust u kojem Ann i ja stalno visimo.

Pošto oni žive odmah kod šetališta koje je preko puta Dusta, pozdravile smo ih, stale na pennyje i lagano krenule prema mojoj kući.

"Makar je škola sutra, misliš da bi te mama pustila da prespavaš kod mene?" pitala sam.

"Nešto mi govori da ćemo sad saznati.'" nasmijala se. Uzela je mob u ruke i nazvala mamu.

"Mamice, imam jedno malo pitanje...Jel bi mogla možda spavat' kod Alex, treba joj pomoć s nečim za školu...da...ne...da...da, doći ću po knjige kako ne bih...sad? okej...Najbolja si, pusa!"