Par trenutaka sam sjedila za stolom.
Došavsi k sebi, najednom sam ustala i potrčala prema izlazu. Zabrinula sam se za Justina. Moram ga naći.Izašla sam na ulicu, pogledom tražeći Justina. Primjetila sam bus koji ide u smjeru Dusta.
Ako sam stvarno nešto strašno napravila, valjda će otići pješke, da malo razbistri glavu. Automatski sam krenula u istom smjeru kao bus ne prestavši tražiti Justina ni u jednom trenutku.Prolazivši pored školskog igrališta primjetila sam da navijačice imaju svoj uobičajan trening pored nogometaša, ali pogled mi je potom odletio na tribinu. Srce mi je u trenutku brže zakucalo kad sam ugledala Justina. Nesvjesno sam potrčala u njegovom pravcu, u strahu da ga ponovo ne izgubim. Zadihana popela sam se uz par stepenica te šutke sjela pored njega. Nije me ni pogledao. Ali ja sam njega gledala. Proučavala sam njegove crte lica, pitajući se što je potaknulo njegovu prijašnju reakciju. Mora da je bio jako gadan prekid.
Sjedili smo tako neko vrijeme. Igralište je već bilo prazno.
Odjednom je Justinov glas razbio tišinu: "Nije bila cura."
Izbacio me iz takta.
"Što?"
"Rekao sam da nije bila moja cura."
"Oh..." Rekla sam pokušavajući prikriti znatiželju te se nisam usuđivala ništa više pitati. Vidjevši olakšanje na njegovom licu shvatila sam da sam dobro postupila.
"Ajde, opratit ću te na bus. Ideš busom doma, jelda?" Upitao me.
"Ne trebaš me pratiti ako ti baš nije usput."
"Ma usput mi je, hajde, idemo." Uputio mi je blagi osmijeh.
Ustali smo, a Justin je uzeo moju torbu i prebacio ju preko ramena. Nakon kraćeg nečkanja priznala sam poraz i nisam zahtjevala da mi ju vrati. Bus je došao malo prerano pa smo morali potrčati da bi ga sustigli. Još uvijek smo duboko disali kad smo sjedali na dva mjesta. Čim su nam se pogledi susreli, prasnuli smo u smijeh.
Putem je Justin pričao o dečku koji je uspio spaliti obrve i trepavice na kemiji, a potom mi je pričao o glupostima koje su on i brat radili u prošloj školi. Cijelo vrijeme sam se smijala, a kad je prestao pričati shvatila sam da me boli trbuh i da su mi oči suzne. Justin je stvarno zabavan.
Vožnja je proletjela u trenu. Zajedno smo izašli na mojoj stanici.
"Možda sam ipak malo lagao. Kuća mi je udaljena 25 minuta pješke odavde." rekao je te je zagrizao usnicu. Prošli su me trnci.
"Ma ti nisi normalan. Što da ja radim s tobom? Hoćeš možda do mene na kratko? Da ti se odužim za, hm, sve danas..." Ponudila sam. Moram priznati da bih iz nekog razloga bila jako sretna da pristane, a iz drugog da odbije.
"Stvarno ne bih htio smetati, a i htio sam još malo biti na zraku." Rekao je i u trenu me privio u svoj zagrljaj. Šapnuo mi je na uho: "Neki drugi dan, Anđele.". Potom se okrenuo i otišao, a ja sam idućih par trenutaka stajala i još uvijek zbunjenog lica gledala u njegovom pravcu. Nije on loš kako sam mislila, ali on je slomljen iznutra. Nešto se dogodilo prije nego što je došao tu i čini mi se da ga je to promjenilo. Možda Anna zna nešto više o tome.Izvadila sam mobitel i tražila Ann u imeniku dok sam ulazila u kuću.
Par puta je zazvonilo,a potom sam cula sladak glas s druge strane.
"Hej draga, kako je bilo?" Rekla je veselo.
"Pa bilo je, hm, zanimljivo. Pričat ću ti kad se vidimo. Kava?"
"Mislim da može, naučila sam sve za sutra, ali idem prvo provjeriti s mamom još jednom. Pričekaj."
Par trenutaka je vladala tišina, a onda sam začula korake.
"Može za pola sata u Dustu?"
" Naravno, vidimo se." Odgovorila sam i poklopila.Ostavila sam skolsku torbu, a u drugu spremila par stvarčica i sišla u kuhinju.
Mama je slagala suđe na police.
"Hej mama, idem na kavu s Ann, je li to okej?"
"Nemoj dugo ostati, molim te, htjela bi da zajedno večeramo, nismo dugo." Nasmješila sam joj se i dodala:" Naravno,dogovoreno, vidimo se."
Poljubila sam ju u obraz i izašla iz kuće.Kada sam Ann usprkost bezbroj njenih upadica napokon uspjela ispričati sve što se danas izdogađalo uzela sam jedan duboki udah i izdah.
"E pa čini mi se da je izlazak bio vrlo zanimljiv.""Dečko je puno normalniji nego što bi na prvi dojam rekla."
"Iz dobre su obitelji, znaš, on i Patrik. Roditelji su pomalo strogi, ali su jako dragi."
"Znači upoznala si mu roditelje, a ja za to tek sad saznajem" rekla sam i podigla obrvu.
Ann se nasmijala i dodala: "Znamo se par dana, Al. Pričao mi je kako su strogi po pitanju škole i obveza, ali kad sam naišla na njih i Patrika u dučanu, činili su mi se dragi ."
"Oh dobro, već sam se osjećala potpuno izostavljeno." Našalila sam sam se i nastavila "Imam stvarno puno za učiti, pa bi trebala krenuti prema doma, idemo?"
Ostavile smo novac za kavu te otišle kući. Cijelo sam popodne provela za knjigom, zapravo više njih. Stvarno sam se potrudila. Pogotovo oko novinarstva. Uhvatla sam samo sebe par puta u pomisli da pokušavam impresionirati novog profesora, ali shvatila sam da je to glupost. Pa ja volim pisati, zašto se ne bih mogla potruditi oko toga. Kad sam napokon završila sa svime, majka me pozvala za stol. Baš mi je trebalo malo vremena s mamom i tatom. Ne sjećam se kad smo zadnji put svi zajedno bili za stolom i samo se šalili i zabavljali... Nakon većere nisam imala snage za ništa drugo, pa sam odlučila pogledati neki film.
Naglo se trznem i shvaćam da sam zaspala. Pogledam na sat i shvatim da je 9 navečer. Super, sad neću zaspati do jutra. Počinjem tražiti mobitel među jastucima i kad sam ga našla ugledam par poruka. Ana me obavjestila o događajima iz njene najdraže serije, jedna cura sa fotografije me pitala nešto za gradivo, a onda, šok. Jedna poruka je bila od Stelle. Mislim da imam nešto tvoje :*.
Slika. Ona i Justin. Zagrljeni. Koji vrag? Osjećala sam kako se napetost stvara u meni, a dlanovi mi automatski postaju šake.
Hej,chill. Nije tvoj, nije on za tebe. Govorio mi je glas u mojoj glavi. Ali nisam ga slušala. Bilo je nešto u tom dečku, nešto više od prekrasnog lica i prkosnog stava. Bio je drugačiji. Na prvi pogled jednostavan, ali ustvari kompleksan. Kao rješenje do kojeg je nemoguće doći.
__________________
Evo gaaa:)
Nije nešto,i nije dugačak,i mogu puno bolje,ali eto jednostavno nije išlo haha.
Ostavite komentar, jer kao što svaki put napišem puuuno znaći. I vote ako vam se sviđaa ❤️
Sljedeći će biti bolji vjerujte mii
YOU ARE READING
Lips of an angel
Teen FictionJeste li ikad razmisljali o ljudima oko vas? Jesu li to obicni ljudi ili je to sve samo predstava a u pozadini se odvija prava priča? Zapitate li se ikad koliko ima tajni oko vas? Svijet jedne obične cure zbog tih se pitanja našao u kaosu. Zbog ta...