Mi nemamo kraj

2. poglavlje

Kad su ušli, Višnja je za trenutak zastala osvrnuvši se oko sebe. Skulpture njene sestre bile su svuda. Iako joj se nisu preterano sviđale, privlačile su mnoge ljude koji su uzbuđeno komentarisali.

Uzela je dve čaše šampanjca. Žena je gledala kroz Višnju smešeći se Ivanu. Zar nijedna nije imuna na njega? A on je čašom nazdravio konobarici.

-Hvala... - ležerno se nagnuo da pročita devojčino ime sa pločice pričvršćene na njenom dekolteu.

- Milice...

Višnja ga je uhvatila za ruku i povikla sa sobom. Zašto je to još uvek iznenađuje? Znala je da nijedna žena nije sigurna u njegovoj blizini, pogotovu ako je crnka zavodljivih oblina.

- Zaboga, saberi se! Ovde si sa mnom i ne treba da svlačiš pogledom konobarice. - prosiktala je.

Krčila je put do svojih roditelja, a kada su im se približili, tiho je rekla Ivanu:

- Majka mi ne bi poverovala da smo se rastali i godinama bi mi prigovarala zbog toga, a to ne mogu podneti. Zato je moj plan bolji, samo prihvati igru.

Njena majka ih je primetila i požurila im je u susret.

- Ne brini, platiću hemijsko čišćenje. - prošaputala je.

- Šta...?

Zbunjeno ju je gledao, jer je Višnja držala čašu kao da je spremna da ga svakog časa polije.

Prekasno je shvatila da je potcenila njegove reflekse. Uhvatio ju je za ručni zglob i sadržaj čaše se prosuo po ljubičastoj haljini njene majke.

- Jao!

Uzvik Višnjine majke nadjačao je muziku iz pozadine, a zvanice su odjednom zaćutale okrenuvši se prema Višnji.

- Samo mala nezgoda... - pravdala se Višnja dok je uzimala maramice iz torbe da očisti majkinu haljinu.

- Ovo se ne može ukloniti maramicama. Znaš li koliko sam platila ovu haljinu? Baš si smotana! Kako da sad poziram fotografima sa tvojom sestrom?

Višnja je pocrvenela. Ali kako je pred okupljenim beogradskim visokim društvom htela da izblamira Ivana, on nije saosećao sa njom. Znači ovo je bio njen plan? Htela je da ga otkači pošto ga javno ponizi? Da se u poslednjoj sekundi nije izmakao, sad bi stajao tu kao pokisla pudlica. O zažaliće ona. Nijedna žena ne može raskinuti sa njih bez teških posledica.

Višnjina sestra Ana požurila je prema njima. Izgledala je savršeno. Svetloplavi komplet, ogromne naočare.

- Šta se desilo?- upitala je gledajući majku.

- Tvoja me sestra polila. - odgovorila je dramatičnim tonom.

- Žao mi je, platiću hemijsko čišćenje. - tiho je rekla Višnja.

Ivan je osetio koliko joj je neprijatno i bes se stišao u njemu, ali samo donekle. Višnja je zažmurila. Opet je sve zabrljala. Majka je sad svakako ljuta na nju, pa je možda mogla iskoristiti situaciju i započeti svađu sa Ivanom. Kad su se Ana i njeni roditelji opet izmakli, Ivan ju je povukao u stranu.

- Ne možemo preći na plan. - oprezno je rekla.

Odmerio ju je.

- Upravo si htela da me poniziš pred svima i da mi prospeš piće u lice. Zar zaista misliš da bih na to pristao?

Htela je da mu odgovori, ali nije joj to dopustio.

- Nisi me čak ni upozorila!

- Mislila sam da će biti ubedljivije ako ne budeš spremam.