Mi nemamo kraj

4. poglavlje

Ivan je završio razgovor telefonom. Bio je užasno besan ali klijenti to nisu smeli primetiti. Otkazati poslovnu večeru u poslednjem trenutku... Pošto je Ivanu posao bio na prvom mestu, nije mogao podneti kad neko kasni. Pre svega ako je to značilo da je on došao u restoran dogovora radi, umesto da ruča u svojoj kancelariji. Nezainteresovano je proučavao jelovnik i hteo je da pozove konobara da plati piće kad je ugledao Višnju. Konobar ju je odveo do rezervisanog stola i ona je sela potpuno odsutno razgovarajući telefon.

Odkad mu je rekla da će uzeti godinu dana neplaćenog odsustva, gledao ju je u drugom svetlu primećujući na njoj ono što ranije nije uočavao. Kao da je prvi put vidi preleteo je pogledom preko njenog sivog kostima. Prvi put je primetio koliko je mršava. Zašto pre nije registrovao taj lepi kontrast između njene svetle kose i tamnog tena? Te pune usne? Njeno prisustvo mu se podrazumevalo i nije obraćao pažnju na detalje.

Možda ova pauza za ručak nije izgubljeno vreme. Odkad je najavila da odustaje od dogovora, pričali su samo telefonom. Ali ako se s njom ne bude video u četiri oka, možda će uspeti da je nagovori da promeni mišljenje. Ustao je i sa čašom u ruci požurio je prema njoj.

- Ivane! - uzviknula je Višnja kad je seo za sto naspram nije odloživši čašu. Brzo se osvrnula po restoranu tražeći konobara.

- Baš sam srećan što sam te sreo. Hteo sam da ti kažem da ti ništa ne zameram. - rekao je.

Blagi osmeh zaigrao je na njenim usnama.

- Šta mi ne zameraš? - iznervirano je pitala.

- To što nisi htela da me pratiš na dobrotvorni bal.

- Zašto bi mi to zamerio? Imali smo poslovni dogovor koji više ne važi.

Izdržala je njegov pogled i u tom trenutku postajalo mu je jasno da slatkorečivošću ništa neće postići.

- Kako je prošlo?- upitala je.

- Šta?

- Dobrotvorni bal. sa kim si bio?

- Sa Emilijom. - odgovorio je.

Toliko ga je uporno gledala da je morao odgovoriti.

- Model... - odgovorio je oklevajući - Za čarape.

Ta devojka je imala savršene noge, a osim toga nije imala mnogo šta da ponudi. Inteligencija i taktičnost nisu bile njene osobine. Veče se zamalo katastrofalno završilo i Ivan nije želeo toga da se priseća.

- Jesi li ostvario nove kontakte? Na takvim balovima čovek može da sretne dobre klijente među bogatašima.

- Obično, da. Ali obično si ti sa mnom i osvajaš taktičnošću, diplomatijom i klasom. - odgovorio je.

Sa zadovoljstvom je primetio da je pocrvenela zbog komplimenta. Ha! Na pravom je putu. Ako bude igrao na njenu savest ona će odustati od naprasnih planova, lako će je ubediti da su njih dvoje zajedno savršen tim i sve će opet biti kao pre.

Kad joj se osmehnuo postalo mu je jasno da ona nije pocrvenela zbog njega. Gledala je u nekoga, ko je stajao iza njega i ko je na njenom licu izmamio taj osmeh.

Ustala je bacivši se u naručje visokom momku bronzanog tela i snežno belih zuba. Iako je umesto trenerke nosio odelo krojeno po meri Ivan je znao ko je pred njim. Saša je udostojio restoran svojim dolaskom.

Za susednim stolovima čulo se komešanje jer su gosti prepoznali nekadašnjeg profesionalnog sportistu. Saši, kome se ta pažnja očito sviđala, klimnuo je svima glavom pre nego što je seo. Ponašao se kao filmska zvezda i Ivanu i odmah bio antipatičan.

Ljubomora?! - javio se glasić u njegovoj glavi.

Odbacio je takvu pomisao. Naravno da on nije ljubomoran. Višnja je očigledno zaslepljena time što je Saša slavan i zato je bila na korak od toga da učini glupost.
Ako joj Ivan otvorio oči, kasnije će mu biti zahvalna.