Mi nemamo kraj

13. poglavlje

Višnjine brige bile su neopravdane, Ivanu je ona bila važnija od kratke afere.

Prošlo je nedelju dana od venčanja i on se sasvim promenio. Zvao ju je svakog dana, slao joj je poruke i njeno je samopouzdanje raslo. Slao joj je cveće na radno mesto, pa su je koleginice zavidljivo gledale. Njihov dogovor nije spomenuo nijednom rečju. Višnja nije očekivala da je on odmah zaprosi... to bi bilo preterano, ali devojka je mogla da sanjari.

Ove večeri spremila se za izlazak s njim. Tačno na vreme oglasilo se zvono pred vratima.

Još jednom se pogledala u ogledalu, kupila je novu haljinu koja je isticala sve njene atribute. I večeras ne izlaze poslom, već privatno.

Otvorila je vrata i na usnama joj je zaigrao osmeh. Evan se ležerno oslonio na dovratak, bio je u poslovnom odelu koje mu je savršeno pristajalo.

Poslovno odelo?

Osetila je nelagodu. Kad ju je izvodio na poslovne večere, baš se tako oblačio.

Položio je ruku na njen struk i poljubio ju je. Odmah je osetila želju kakva ju je obuzela tokom prošlog vikenda provedenog s njim. Verovatno umišlja, nema drugog objašnjenja, pomislila je. Verovatno je toliko navikla na poraze da je videla probleme i tamo gde ih nema. Ako mu ne bude verovala, sve će se urušiti. Mora da prevaziđe nesigurnost ako želi da bude srečna.

- Kuda ćemo? - upitala je. Prvo ćemo na večeru - bio je dobro raspoložen. - Rezervisao sam sto u hotelu "Moskva".

Nelagoda se vratila. - Tamo?

To je bio Ivanov omiljeni hotel za poslovne večere. Mnogo je puta tamo bila s njim kad mu je trebalo da na klijente ostavi dobar utisak.

Kratko ju je pogledao.

- Mislio sam da tamo započnemo veče, a posle možemo na drugo mesto ili kod mene.

- U redu.

Osmehnula mu se spustivši ruke u krilo. Dlanovi su joj bili vlažni.

Parkirao je automobil i zajedno su ušli u restoran, gde je obično maestro u pozadini svirao klavir. Stolovi su bili prekriveni belim stolnjacima, a svetla prigušena: idealno mesto za poslovne dogovore.

Osetila je njegovu ruku na svom boku dok ju je usmeravao prema stolu. Uobičajeni hotel, uobičajeni sto? To sigurno ništa ne znači. Ovo je svakako jedan od najboljih hotela u gradu.

Ali kad su prišli stolu, potvrdile su se Višnjine slutnje.

- Sto za četvoro. - razočarano je zaključila.

Pogledao ju je, kao da nešto s njom nije u redu.

- Naravno da je za četvoro... - odgovorio je. - Sačekaćemo goste s kojima treba da popričam o ugovoru. Posle toga veče je samo naše. Oni će stići svakog trena.

Prišao im je konobar da pridrži Višnji stolicu. Sela je, a u glavi joj je tutnjalo. Ivan je konobaru klimnuo glavom i on je doneo dve čaše šampanjca, a bocu je ostavio na ledu.

Višnjino grlo bilo je suvo, teško je gutala, a ruke su joj se tresle.

- Mislila sam da je ovo sastanak - rekla je glumeći ravnodušnost, a želela je da ga zgrabi za vrat. - Samo ti i ja. Znači, planirao si da nastavimo kao pre? Kada si to hteo da mi kažeš... ili si mislio da ću se bespogovorno povinovati tvojoj volji?

Hteo je da je uhvati za ruku, ali se izmaknula.

- Ne znam šta hoćeš da kažeš - rekao je nesigurno.

- Meni ovo liči na naš nekadašnji dogovor - objasnila je - Pozabavi ćemo se tvojim poslovima, a posle toga ćemo se baciti na seks.

Nagnuo se prema njoj i pomilovao ju je po obrazu.

- Ali nije kao pre. Voleo bih da ne spominješ naš dogovor. Ovo je samo prešlo u rutinu.

- U rutinu?

Stisnula je usne osećajući da je obuzima sve jači bes. Odjednom joj je bilo vruće, ali ono što je upravo rekao delovalo je na nju kao da ju je polio hladnom vodom.

- Mislim da naš dogovor, ako već insistiraš da ga tako nazivamo, ne treba odmah da ga zapostavimo - dodao je. - Zašto da okončamo nešto što se oboma isplati? Mogli bismo da postavimo nova pravila.

Gledao ju je, kao da je izložio genijalnu ideju, pa čeka da ona radosno uzvikne: da!

- Možemo i dalje sklapati zajedničke poslove, ali to ne mora bit sve. Ne moramo se više pretvarati da smo par i posle večere ne moramo ići svako svojim putem.

Dakle, želeo je da nastavi da je viđa, ali bez obaveza. Posao će mu ostati na prvom mestu i očekivaće od nje da na dobrotvornim balovima i poslovnim večerama ostavlja dobar utisak. Jedina razlika biće u tome što će kasnije deliti krevet. Dobila je premiju.

Radost zbog ponovnog susreta. odjednom je dobila ukus izlapelog šampanjca i postala je svesna činjenice da joj više ustajali šampanjac nije dovoljan, čak i ako to znači da se mora odreči Ivana.

Ustala je. Nekad je mislila da bi sve dala da ga zadrži, ali sad je shvatila da joj je sopstveno samopoštovanje važnije.

Začudeno ju je gledao. Bilo mu je jasno da nije pošla u toalet, već da će napustiti restoran.

- Kud si pošla?

-Kući. - odgovorila je ne pogledavši ga.

Skočio je uhvativši je za podlakticu.

- Zašto? Ne osećaš se dobro?

Zabrinutost na njegovom licu za malo ju je navela na to da se vrati za sto, a onda se setila scene poslednjeg ručka s Sašom. Kad je reč o egoizmu, među ovom dvojicom muškaraca nema razlike.

- Ne, Ivane. - odgovorila je. - Nisam bolesna, ali osećam se kao idiot, jer sam mislila da među nama ima nečeg više od posla.

Okrenula se, ali on je čvrsto držao njenu ruku.

- Možemo li da porazgovaramo? Besna si zato što sam pozvao poslovne partnere na večeru? - slegnuo je ramenima. - Žao mi je, možda je trebalo prvo da ti kažem.

- Nisam znao da će ti smetati. Pre poslednjeg vikenda rekla si  da želiš da naš dogovor ostane na snazi, zato sam mislio da je ovo u redu.

- To je bilo pre proteklog vikenda. - odgovorila je ledeno. - Ne želim takvu vezu- nastavila je posle kraće pauze. - Ne želim da svako ide svojim putem i da jedno drugo ubacujemo u raspored kad nam odgovara. Znaš li kako se takve veze završavaju? - odmahnula je glavom.

- Želim da naša veza uvek bude na prvom mestu.

- Ranije ti to nije smetalo.

- Jer je ranije to bilo sve što sam imala odgovorila je - Samo sam tako mogla da budem s tobom, ali sad mi to više nije dovoljno. I mislila sam da i ti osećaš isto.

Konobar je doveo dvojicu muškaraca do njihovog stola.

- Molim te, nemoj sad otići-prošaputao je. - Hajde da brzo obavimo ovaj razgovor s njima, a onda ćemo pričati o nama.

Višnja se kiselo osmehnula podigavši ruke. - U tome je problem: očekuješ da prvo neko vreme provedemo s tvojim prijateljima, a da posle razgovaramo o tome šta će biti s nama - slegnula je ramenima. - Ne mogu tako. Šta god da je bilo među nama, završilo se.

Podignute glave pošla je prema izlazu. Čula je da se Ivan izvinio gostima pre nego što je požurio za njom. Stigao ju je pred ulazom, pa ju je uhvatio za ruku i morala se okrenuti.

- Raskidaš sa mnom?

Srce joj se stisnulo.

- Da. - kratko je odgovorila.

- Ne želiš da mi prospeš šampanjac u lice? - pokušao je da se našali, kao da je mislio da ona nije sasvim ozbiljna.

Nije se osmehnula.

- Tada sam se pretvarala da želim da raskinem s tobom, a sad sam ozbiljna.

Napustila je restoran ne osvrćući se.