Igra ljubavi 🌹

1. dio: "Ni ne zanima me!"

|| Hannah Bloom ||

"Stvarno!?" - čujem prodoran glas svog divnog mužića.

Uputim pogled prema vratima, te isti vratim prema televizoru.

"Ne ignoriši me."

"Am, šta da ti odgovorim na to?" - upitam pomalo frustrirano, a on prevrne očima.

"Gladan sam." - izjavi sjedajući na sofu pored mene.

"I ja sam." - slegnem ramenima, a on uzdahne.

"Stvarno Hannah? Pa onda nam napravi nešto za jelo."

"Radije bih umrla od gladi!" - izgovorim otrovno ustajući sa sofe, ali me njegova ruka povuče nazad.

Padnem mu u krilo i mojim tijelom prostruji hiljadu emocija.

Spusti usne na moje, a ja mu uzvratim poljubac.

I svaki put napravim istu grešku znajući da će me iskoristiti.

Odvoji usne od mojih, a ja uzdahnem.

"Znaš, nisi mi nikada rekao razlog zašto se želiš osvetiti mojoj porodici Matheo."

"Zato što te se ne tiče." - kaže sasvim smireno, a ja ustanem iz njegovog krila.

"Znaš šta!? Ni ne zanima me!"

"Spusti ton Hannah."

Opet je bio sasvim smiren i to me je užasno nerviralo.

Kako može biti tako smiren?

Zašto sam jebeno pala na njega?

"Naručit ću hranu. Šta ćeš jesti?" - upita me Matheo nakon nekoliko minuta.

"Svejedno mi je. Što uzmeš sebi, uzmi i meni." - slegnem ramenima, a on klimne glavom.

Od onog trena kada sam stupila u brak sa njim, život mi je postao pakao.

Volim ga i on je toga svjestan.

To mu je i bio plan.

Ni u jednom trenu nije stvarno mislio one izgovorene riječi, ono "volim te".

Samo je glumio.

Ne znam kako je tako lako mogao reći to, i ako to nije mislio.

"Zapravo, neću da jedem. Idem da spavam. Kasno je." - kažem, te ustanem sa sofe i odem na sprat naše kuće.

Zatvorim vrata od sobe i bacim se na krevet.

Glavu zabijem u jastuk i pustim suze da kvase isti.

Svaki put iznova bivam povrijeđena.

Dok sam plakala po ko zna koji put od jutros, umorm me savladao i utonula sam u san.