Fudbalska ljubav

part 6

Brzo je dotrčao do mene. Ja nisam mogla ni da jedem niti ništa da radim. Zabrinuto me je pogledao i seo pored mene.

D: Jesi dobro? "Pita zabrinuto"
J:Ništa ne brini biću dobro. Ajde mi pozovi brata molim te. "Rekla sam držeći se za stomak"
D:Dobro idem da ga zovem. "Otišao je po mog brata"

Dušan je otišao po mog brata. Nije prošlo ni 5 minuta moj brat je brzo došao.

F:Seko moja dođi ovamo. "Čim je to rekao ja sma se pribila do njega i zagrlila ga" Šta je bilo seko? "Upita Filip"
J:Bato molim te ajde da idemo kući mene jako boli stomak. "Dok sam to govorila suza mi se slila niz obraz"
F:Dobro ajde da zovemo ostale i idemo. "Uhvatio me je za bradu, i video da plačem" Ne plači seko ajde idemo kući pa onda te vodim kod doktora.
J:Filipe sve može samo doktoru da me vodiš nikako. "Rekla sam to i počele još više da plačem"
F:Dobro neću te voditi kod doktora. "Rekao je to, pa je ustao i otišao da pakuje stvari u torbu"

Filip je spakovao svoje stvari i otišao da zove ostale. Svi su došli da pokupe svoje stvari i krenuli smo. Sedimo u autu ovakvim redosledom: napred su Filip i Nemanja, na zadnjim sedištima smo Dušan,ja i Isidora a u drugom autu su Sergej,Natalija i Strahinja. Stigli smo kod nas kući i malo smo pričali pa su svi otišli osim Dušana i Nemanje. Oni će prespavati kod nas. Ja sam otišla da se kupam i sišla sam kod njih u dnevni. Malo smo još bili tamo i otišli da spavamo

******
"Jutro je"

Svanulo je jutro. Otišla sam u kupatilo da obavim higijenu i sišla sam u kuhinju. Kad sam silazila videla sam da su momci već budni. Otišla sam u kuhinju, uzela sam šta ću jesti i sela za sto. Pojela sam sendvič koji sam napravila i odišla do momaka u dnevni. Nemanja je odmah počeo da me zeza.

Nemanja:Vidi ti nje neće ni dobro jutro da mi kaže, e Jano Jano. "Kaže kroz šalu"
J: Dobro jutro Neco i tebi, jesi zadovoljan. "Rekla sam onako malo ljuto"
Nemanja:Jesam! "Rekao je kratko i jasno"

Dušan je video da sam ljuta od ranog jutra i rekao Nemanji:

D:Nemoj je Nemanja od ranog jutra ljutiti, znaš i sam da nije sva svoja. "Reče Dušan"
Nemanja:Dobro neću više, obećavam.

Ja sam se samo nasmejala i otišla u svoju sobu. Priznajem bilo me je sramota onog što se desilo juče. Nisam htela da Dušan vidi ali eto šta da se radi. Barem me više nije smarao da idem sa njim u vodu.

NASTAVIĆE SE