Fudbalska ljubav

part 10

Tu smo se mi izgrlili i pričali. Bilo je kasno i otišli smo da spavamo. Ja i Dušan smo spavali u mojoj sobi, Nemanja Sergej i Natalija (Isidora je otišla kući da odmah naglasim) su spavali u gostinskoj sobi a Filip je spavao u svojoj sobi. Ja i Dušan nismo mogli da spavamo pa smo pričali. I tako se nama nije spavalo do pola tri ujutro. Taman kad smo hteli da spavamo meni stiže poruka u taj grupni čet. Dušan je odmah počeo da me ispituje ko mi piše...itd. Pa sam mu ja dala da čita poruke.

*Zamislite da pišu na Wa. (inače biće u priči i bivši igrači Zvezde da se razumemo)*

Pop: Ljudi uspeo sam da napijem Gobelju.
Leković: To sigurno nije bio baš veliki problem, jer svi znamo da se on napije od tri flaše piva.
Bakula: To si upravu Leka.
Velja: Ma njemu je dosta i jedna flaša i gotov je.
Borjan: Da jednom se tako napio kad je bio sa mnom izašao u klub.
Kostićka: Ma Gobi je mrtam i od malo gutljaja piva ili rakije.
Eraković: To si upravu Jano.
Jevtović: Ma to je celi Gobelja.
Vulić: Neko pokušava da spava u ovo doba noći.
Borjan: u brt Vulke šta ti je idi spavaj.
Bakula: Hahahah.
Žule: Jevto a što ti ne spavaš?
Kostićka: Vidi ti ovog iskočio iz nikud, da nisi izašao iz mog podruma Žule možda?.
Borjan: Hahahahaha to Jano reci mu😂.
Žule: De koji vam je?
...

Još smo se malo dopisivali i jedva legli da spavamo. U toku noći mi je bilo jako muka i otišla sam u wc. Dušan je odmah izašao samnom i pridržao mi je kosu. Onda sam se umila oprala zube i otišla u krevet. Zaspali smo kao topovi, i ustali poslednji.

*Jutro je*

Ustali smo poslednji i otišli u kuhinju da jedemo. Svi su već sedeli budni u dnevnom i čekali samo nas dvoje. Jeli smo i otišli da se obučemo. Ja sam obukla Zvezdin dres jer sam išla na trening Crvene Zvezde. Kada smo sišli dole Nemanja je odmah primetio dres i upitao:

Nemanja: To je onaj moj koji sam ti dao dres? "Upita me Nemanja"
J: Jeste. "Odgovorih"
Nemanja: Okreni se. "Rekao je. Ja sam bila malo zbunjena ali sam se ipak okrenula"
J: Evo. "Okrenula sam se"
Nemanja: Još ima onaj moj potpis dobro je. "Reče Nemanja"
J: Da imaa.

I tako smo mi sedeli i ja sam pogledala na sat kad ono već tri a ja mora da sam na Markani već u pola pet. Otišla sam brzo da uzmem torbu napunila sam flašicu vode i spakovala u torbu kao i kopačke. Dok sam se sredila i bilo je već deset do četiri. Morala sam već da krenem jer od naše kuće a do moje Mare peške ima nekih dvadeset minuta. Polako sam počela da se spremam kad od jednom čujem Nemanju i Dušana iz dnevnog kako se deru.

Nemanja: Jančiii oću sa tobom na njihov trening. Mogu li molim te? "Upita me"
J: Naravno ajde polazi, jer ako zakasnim gotova sam od strane Bakule. "Odgovorih"
D: Idem i ja sa vama na trening Crvene Zvezde. "Reče Dušan"
J: Ajde onda polazite jer ako zakasnim gotova sam od strane Bakule, ubiće me i on i Jevta. "Odgovorih užurbano"

Krenuli smo ali ipak nas je Dušan vozio, jer peške ne bismo stigli. A meni je Bakula rekao ako zakasnim da moram da trčimo još deset krugova. Naravno ja to ne želim. Taman smo stigli na vreme bilo je četiri i dvadeset kad smo stigli. Bakula je bio iznenađen kad je video Radonju. Zato što se njih dvoje nisu dugo videli. Uglavnom do mene je došao Čupa i rekao da mogu do svlačionice da se presvučem jer su oni svi izašli, i da će me čekati tamo gde i uvek. Otišla sam da se presvučem. Pa krenula na pomoćni teren i počeo je trening...

NASTAVIĆE SE