Ljubav iz Srednjeg veka 《Završena》

10 Deo

Emili se naskloni na teška drvena vrata I odahnu.
   -"Ne mogu da verujem da se ovo desilo.. Da je Lina moja I da ne moram kriti svoju ljubav prema njoj.." , komentarisao je Brajan zagledan preda se. Pritrča mu Emili I čvrsto ga zagrlila, te ga utešila:
   -"Sve je gotovo, braco moj.Hajde trči sad njoj I kaži joj da si njen princ.."
Oslobodila ga je svog zagrljaja, a on je poleteo ka stepenicama I u času nestao joj s'vidika.
Koračao je lagano I ne sigurno, kada je stigao do vrata njenih odaja, pokucao je, ali niko nije odgovorio. Odškrinuo ih je I ugledao princezu kako mirno spava. Laganim korakom prilazio je krevetu I upijao njenu neopisivu lepotu. Nagnuo se nad njom te ju nežno poljubio u čelo, a potom ruku nasklonio naa njen već mali zaobljeni stomak. Lina se promeškoljila, te okrenula na drugu stranu I nastavila s'odmorom. Prišao je I još jednom utisnuo poljubac u rasutu kosu. Spustio se na kolena pored kreveta, a glavu nasklonio na krevet kraj nje, te tiho usnuo.

Polako je otvarala sanjive oči, pokušavajući razjasniti sama sebi što se tačno zbilo. Pridigla se, a pored sebe ugledala je Brajana kako mirno spava nasklonjen na krevet. Nježno ga je pomolovala po gustoj kovrdžaloj kosi, a on je odmah podigao glavu I pogledao u te plave vesele okice.
   -"Jesi li dobro, draga?", upitao ju je ustajući, a potom ju je uhvatio za ruke I privukao ka usnama nežno ljubeći ih. Klimnula je glavom, te upitala zabrinuto:
   -"Kako si došao? Naići će neko!"
   -"Ne brini, voljena... Ako neko I naidje to više neće prestavljati problem..", govorio je milovajući po rumenim obrezima. Nije joj bilo jasno, a on je nastavio:
   -"Od ovog momenta si samo moja... Tvoj otac.. Kralj... Dao mi je tvoju ruku.. Venčati ćemo se, mila.. " Osmeh joj se pojavio na licu, te ga je srdačno zagrlila, te prošaputala:
   -"Napokon, voljeni... Napokon..."
Ostali su tako zagrljeni dugo da leže u postelji, razmjenjujući nežnosti...