Ljubav iz Srednjeg veka 《Završena》

9 Deo

  -"Emili, donesi nam nešto za piće. Lepe vesti treba zaliti.", govorio je Kralj dok se smeštao u fotelju, te je pokazao Brajanu da sedne u fotelju nasuprot njegovoj. Emili se strkala I brzo im je donela crno vino.
   -"Sedi I ti Emili, nazdravi sa nama.", kazao je umiljato kralj.
Digao je čašu ka Brajanu, a on je to isto učinio. Kada se začulo lagano kuckanje čaša, Kralj je rekao:
   -"Neka je uzdravlje vi, vaša ljubav, a I život koji moja kći nosi u utrobi svojoj!"
   -"Uzdravlje!" , dodali u glas I Brajan I Emili.
   -"E sada želim da znam čiji si I odakle si! Nešto te se ne sećam, a tvrdite da si Emilin brat!", kazao je Kralj spuštajući čašu na sto.
    -"I jesam Vaše Veličanstvo.. Samo kao mali otišao sam s'majkom kod tetke I tamo ostao. Vratio sam se kada je baka umrla, tada sam I upoznao princezu..." pričao je čvrsto gnjrčeći prste, dok ga je Emili držala čvrsto za ramena.
   -"Veličanstvo, ja...", želeo je objasniti svoje osjećaje, ali prekinulo ga kucanje na vratima, to je bio lječnik.
    -"Visosti! Princeza je dobro, samo je sada treba pustiti da se dobro odmori, a dalje, molim Vas, bez stresa. Ovo je danas bilo I previše.. Nije dobro za njeno stanje!", govorio je tiho stari lječnik.
Kralj ga pozva da sedne, te mu ponudi čašu vina u čast njegovom unučetu. Ljekar nazdravi, blagosilja te otpi vino iz čaše. Pokloni se Kralju I Brajanu I napusti prostoriju. Brajan je ostao zatečen ljekarovom ponašanju, dok se Kralj samo smeškao, te kaza:
  -"Hajde mladiću nastavi šta si želeo kazati." Pogledao je u Kralja I nastavio:
  -"Veličanstvo! Ja Vašu kći ljubim, zbog njene dobrote, ljepote, umiljatosti. Ne zbog toga što će jednog dana vladati kraljevstvom. Vladaće ona, kao Kraljica, a ja ću joj biti podrška I oslonac u svemu. Naravno ako mi Vi dobrovoljno date ruku Vaše kćeri... Veličanstvo, ja sam spreman na sve, ali da ostanem bez nje, to bi me u smrt odvelo."
Pomno ga je slušao, a onda se izjasnio uz gutljaj vina:
   -"Dobro mladiću... Kao što si video jednom sam pogrešio, a nebi da sam odmah poslušao Linu. Sada ne želim da pogrešim, rado ću ti dati ruku svoje kćeri. Da je voliš I vodiš u budićnost, da mi podarite još mnogo unučića. Slobodno me ocem svojim zovi od ovog momenta."
Pružio je ruke ponosno Kralj, a Brajan I Emili mu se predaše u zagrljaj.
  Brzo su se odvijili, a potom Kralju poklonili, a on nastavi:"
  -"Čim Lina stane na noge, dodelićemo titulu Vojvode, a posle venčanja Linu ćemo krunisati za kraljicu, a ti ćeš nositi titulu princa. Kraljevstvo ću voditi ja dok se Lina ne porodi I oporavi, a onda cu da ja nosim najlepšu titulu dede!" Osmeh de Kralju razvukao na licu, te potom podiže čašu I još jednom nazdravi.
   -"Mladiću, hajde sad brzo obići svoju ljubljenu i preneti joj lepe vesti.", govorio je Kralj dok je rukama mahao kao da ih tjera iz prostorije. Emili I Brajan se pokloniše Kralju I izadjoše, a on se zadovoljno spusti na fotelju te nazdravi slici svoje pokojne žene, Linine majke.
   -"Za sreću I zdravlje naše kćeri, njenog izabranika I našeg unučeta!", kazao je, nagnuvšu čašu, iskapivši je...