Ljubav iz Srednjeg veka 《Završena》

Part 3

Uletjela je u sobu, naglo zatvorivši vrata, a potom se nasklonila na njih duboko disajući. Iz kupatila izašla je njena sobarica, sva zaprepašćena...

-"Gdje ste bili svu noć, Vaše Veličanstvo? Otac Vas je tražio jutros..." , rekla je. Lina je odložila ruže pored vaze u kojoj se nalazio venčani bukat. Oslobodila se teškog ponča, a sobarica se iznenadila blatnjavom spavačicom koja se nalazila na Lini. Princeza je izvadila buket iz vaze i pružila joj uz reči:

-"Baci to Emili... Ove ruže ću nositi na venčanju..." Mlada Emili preuzimavši buket videla je sitne ogrebotine na princezinim dlanovima, pa ju je sa još većim strahom upitala:

-"Veličanstvo... Jeste li dobro?" Rumena Lina bacila se na krevet...

-"Da Emili... Odlično sam...", kazala je zamišljeno gledajući u daljinu i prisećala se najsitnijeg detalja od prehodne noći. Iznenađena Emili nemo je klimnula glavom, a princeza je nastavila:

-"E moja Emili, svu noć sam provela kod njega. Nije nam dugo trebalo da shvatimo da se ljubimo. Pošto je otac uporan da se venčam za glupog Eugenija, smislila sam plan da ga se otarasim i svoj život dam Brajanu... Ako ništa drugo neuspije, biću spremna i na vanbračnu trudnoću s'Brajanom. Nadam se da će to oterati Eugenija i da me kraljevstvo neće mrzeti." Duboko je udahnula, te pogledala u Emili koja jena licu imala sladak osmeh...

-"Neće Vas mrzeti, Veličanstvo... I Vi imate pravo na ljubav, a ja Vam obećavam pomoći koliko god to bude u mojoj moći...", rekla je grčevito gnječeći prste. Lina je od sreće skočila, te čvrsto zagrlila svoju prijateljicu s'kojom se igrala kao mala...

Odjenula je dugu raskošnu venčanicu, te nervozno šetala bosim nogama po hladnim mremornim pločicama. potom je stala ispred ogledala te zamišljala se pred oltarom, a kraj sebe svog ljubljenog Brajana. Iz razmišljjanja ju je trgnulo kucanje na vratima! Trgnula se, a potom se nasklonila na tamna vrata, upitavši zaprepašćeno:

-"Ko je?"

-"Ja sam mila... Želeo bih te videti pre venčanja... Imam nešto za tebe...", čuo se prigušen glas s'druge strane... Duboko je udahnula i svom snagom povukla je teška vrata, te pustila oca da uđe. Kada je kralj ušao, posmatrao ju je u toj beloj haljini, dok su mu suze klizale niz obraze... Jako je ličila na svoju majku, što ga je pogađalo. Gledao je bez treptaja, te naizad progovorio:

-"Jako ličiš na svoju majku... Jako me podsećaš na nju. Prelepa si, mila moja..." NJegove reči uticale su na nju, te ga je čvrsto zagrlila iako je bila smrtno ljuta na njega...

-"Samo da si još veselija... Zar nešto nije uredu?", upitao jeu je odmicajući se polako od nje. Duboko je udahnula, te mu odgovorila odlazeći na krevet:

-"Znaš ti šta nije uredu! Znaš da ga ne ljubim!" Nasmijao se , te joj odgovorio vadeći kutiju iz džepa:

-"Ljubićeš ga, veruj mi... Samo treba vremena. ovo je ostalo iza tvoje majke. Imala je jaku želju da ti dam na dan tvoga venčanja..." Uzela je malu kutiju u kojoj je bio mali zlatni prsten. Bila je oduševljena, ali brzo ju je poklopila i vratila mu, s'rečima:

-"Ovo ćeš mi dati drugom prilikom!" Otac ju je posmatrao u čudu, ne shvatajući šta bi sada to trebalo značiti, te uzeo kutijicu natrag.

-"Sada bih te molila da izađeš... Želela bih se i psihički pripremiti za ovu katastrofu...", rekla mu je drsko, Ne znajući šta bi drugo, kralj se pridigao te laganim korakom napustio sobu. Lina se ogrnula pončom, te izašla na balkon. Ispod balkona je stajao Brajan. Kada ju je ugledao uzviknuo je slabašnim glasom:

-"Mila, hajdeno pobeći... Ja ovo ne mogu podneti!" Sigurna u svoju odluku, odmahnula je glavom, te mu odgovorila:

-"Imaj vere u mene, voljeni... Molim te vrati se kući... Ceremonija samo što nije počela!"

Udahnuo je duboko, te polako korak pred korak izlazio iz kraljevskog dvorišta . Okrenuo se i video je u dugoj beloj haljini, kako se uputila sa ocem pod ruku ka crkvi... Oštra bol prešla mu je kroz srce, te se teškim korakom uputio ka seoskoj konobi...