Ljubav iz Srednjeg veka 《Završena》

6 Deo

     Danima je ležala u sobi bez snage, sa temperaturom. Razmišljala je o njemu.. O Brajanu... On ništa o ovom nije znao, misliće da ga je zaboravila! Svaki pokušaj da ustane završio bi se tako da bi nakon par koraka ostala bez svesti! Kralj je dovodio lekare sa svih strana kraljevstva, ali niti jedan nije znao pravu dijagnozu!  Samo je ona znala šta joj je i kovala je tihi plan kako da mu vrati za to!  A on! On je koristio svaku priliku da je dotakne ili omalovažava!

        U međuvremenu, u Brajanovoj kuci, nalazila se Emili! Bez znanja princeze došla je i ispričala Brajanu šta se tačno dogodilo sa Linom!
    -"Ubicu ga! Tako mi svega!", brojao je tiho Brajan!
    -"Umiri se!" , smirivala ga Emili: -"Dobiće on što je zaslužio! Samo strpljenja!" Šakom je svom jačinom udario od zid, suze su mu lijevale niz obraze! Nije znao kako da joj pomogne!
    -" Želiš li da je vidiš?", upitala ga Emili. Okrenuo se ka njoj, te je nemo klimnuo glavom, brisajući suze koje su neprestano nazirale iz krupnih očiju!
     -"Dođi večeras pred dvor! Tačno u ponoć, sačekaću te i uvesti te k'njoj u sobu!" Slušao ju je pomno i dogovorio sve u detalje, potom je Emili otišla! 
        Noć je pala, a Brajan je u dogovoreno vreme čekao Emili pred dvorom... Nervozno je šetao kada je iza sebe za čio glas:
     -"Čekaš nekoga?! "
Okrenuo se, a iza njega je stajao Eugenije ogrnjen kućnim ogrtačem. Bes ga je uhvatio, želeo ga je stabanati u zemlju, ali sprečio ga je Emilin glas:
      -"Evo me, braco... " Kada je ugledala Eugena, poklonila mu se, tiho promrmljala:
      -"Vaša Visosti... Brat  je došao da me vidi.. Dugo se nismo videli... " Kazivala je pognute glave. Gledao ih je sumljivo, znao je dobro ko je on, ali samo je klimnuo glavom i prošao pored njih... Gledali su za njim, a onda se Brajan obratio Emili:
       -"Kako je? "
       -"Dobro je.. Ne brini... I ne zna da ćeš ti doći.. ", govorila je dok ga je hvatala pod ruku i šunjajući ulazili u dvor... Uvela ga je u svoje odaje, koje su se nalazile odmah cik do njenih, a ona je otisla da proveri kako je princeza i da li je sama, a potom će doći po njega i odvesti ga kod svoje voljene...
        Emili je tiho ušla u princezinu sobu, dok se ona opuštala u svojoj kadi.. Naizad se počela polmalo kretati po sobi..  Provirila je kroz vrata i upitala princezu:
        -" Vaša Visosti, treba li Vam šta? " Princeza je odmahnula glavom ni ne pogledavši ju. Potom je Emili brzo otišla po Brajana i uvela ga u sobu. Smestila ga u kut sobe, te se i sama pomjerila i nestpljivo čekala reakciju.
       Lina se polako pridigla, izašla iz kade, potom se ogrnula mantilom. Pogledala se u ogledalo i pomno posmatrala svoje tamne podočnjake.
      -"Da mi se samo naspavati, Bože!" , prošaputala je tiho. Učestalo povraćanje ju je jako nerviralo. Polako je koračala ka vratima, a kada ih je otvorila usledio je šok. Vidjevši Brajana kako stoju u kutu nadomak vrata, samo se srušila. Odmah je dotrčao i ščepao ju je u narčje i Emili je odmah dotrčala do njih, a potom otrcala do vrata zvajući u pomoć. Za to vrijeme Brajan ju je smjestio u postelju, sagnuo se i poljubio u bledo čelo. Emili ga je brzo ščepala za ruku i odvukla ga u kupatilo. U sobu su ušli Kralj i Eugenije i zabrinuto prišli krevetu.
       -"Šta se desilo, Emili? " , upitao je Kralj, milovajući svoju kći. Emili je slegnula ramenima, praveći se da nezna o čemu se radi, te dodala:
       -"Samo se srušila, Vaše Veličansrvo.." Nakon nekog vremena stigao je i lekar, ali i Lina je došla sebi. Dok ju je lekar pregledavao pogledom je tražila Brajana, koji se nije nigdje nazirao. Eugenije je za to vrijeme koračao sobom tražeći bilo kakav dokaz da je on, mladić iz dvorišta bio tu. Brajan je čuo korake kako se pibližavaju vratima, te se sakrio iza njih. Eugenije je zavirio u kupaonu, pogledom je samo prešao po prostoriji te zatvorio vrata.
      -"Ko ju je smjestio u postelju? ",zapitao je, pogledavši Emili u oči.
       -" Pa ja, Vaše Visosti. ",promucala je...
   Lekar joj je izvadio krv i zamolio prisutne da puste mladu princezu da se odmori.
       -"Ostaću ja sa njom, ako bi joj šta zatrebalo. ", kazao je 'zabrinuto' Eugenije. Princeza se trgnula i brzo odgovorila:
       -" Neka... Emili će ostati sa mnom... Ona je tiha, a u zadnje vreme buka mi jako smeta! "
       -"Uredu, kćeri... Kako želiš... Idemo Eugenije! " kazao je kralj, a potom ustao i zajedno s'Eugenijem i ljekarom napustio princezine odaje!
   Brajan je sve pomno slušao sa druge strane vrata, ali nije smio izaći.. Nije znao ko je ostao. Onda se iznenada vrata sudarila sa njegovim licem. Emili je naglo otvorila vrata kupaone i lupila ga po glavi. Nasmijala se, te ga ščepala za ruku i izvukla ga iz kupatila. Lina ga je gledala bez treptaja..
    -"Brajane!?", izustila je Lina, a on je odmah dotrčao do njene postelje. Njezan poljubac utisnuo je na njeno čelo. Milovao je po licu, držao čvrsto za ruku. Nisu se mogli nagledati, bili su tako željni jedno drugog. Potom mu je Lina pokretom ruke pokazala da joj priđe, te prošaputala:
        -"Mislim da sam trudna... "