Мене не занимају одговори,
већ само један одговор,
жудим да га чујем,
данима,
ноћима.
Да ми тај глас прозбори,
да каже те стране речи,
као да су на језику непознатом,
жудим за тим речима.
Да прелете преко моје главе,
лагане су као поветарац,
а тако тешке за казати.
Тако те речи,
могу започети
или завршити све,
све срушити,
уништити.
Чудне су то речи,
а тај одговор,
за којим жудим,
добила нисам,
а са друге стране,
одакле ми одговор,
када ,
питање поставила нисам?