Ples sa Đavolom

Part 1: Početak

Una POV:

"Hvala na cvecu Lazare,zaista nije bilo potrebe da dolazis do kancelarije!" - rekla mu je Una nasmejano stavljajuci buket belih ruza na svoj novi radni sto,danas je postala najmlađa detektivka za ubistva i kriminal u Los Anđelesu,znala je da je svaki grad sam po sebi opasan,pokusaji pljacki,pokusaji ubistva bili su svakodnevna pojava u velikim gradovima,uzela je gutljaj kafe,i pojela jednu kockicu cokolade,sela je u svoju fotelju,i uzdahnula...
"Hvala ti jos jednom,ali vec sada imam da popunjavam dokumentaciju,srce,ali vidimo se veceras kod kuce!"
Una je poljubila Lazara,i sledeceg trenutka ostala je sama sa svojim mislima...

Pet godina ranije

Drhvatim i krvavim rukama pokusala je pozvati Hitnu Pomoc,htela je vristati da je neko cuje,da joj pomogne...Ali Una je znala da je vec bilo kasno za njenog oca da se izvuce ziv nakon sto je jedan od kriminalaca kojeg je osudio na robiju pobegao iz zatvora kako bi mu se osvetio...
"Devojcice moja..." - pokusavao je da izusti poslednje reci,disanje je postalo skoro neprimetno...
"Tata,ne trosi snagu ,sve ce biti u najboljem redu..." - tesila ga je iako je znala da ce te veceri izgubiti svog oca,svog najboljeg prijatelja,svoj oslonac u zivotu...
"Uvek cu biti ponosao na tebe Una mo..." - njegove oci se lagano zatvorise,i Una je mogla osetiti kako je prestao da diše,izbijajuci sav vazduh iz njenih pluca,kao da ju je neko gusio,te noci se zaklela da ce uraditi sve sto je u njenoj moci,da vise niko nikada ne izgubi svog voljenog kao sto je to ona dozivela...
Zvuk telefona ju je prepao i vratio u gorku sadasnjost,bila je to Lila,njena najbolja drugarica,podigla je slusalicu sada vec poprilicno umorna...
"Devojko tako sam ponosna na tebe,taksi te ceka ispred zgrade vec zna gde da te vozi..." - Una je htela da odbije,nije joj bilo do buke,do ljudi,do galame,ali znala je da Lilu nije mogla odbiti pogotovo jer je pre dva dana stigla sa Mariom iz Njujorka da bi bila uz mene...
"Daj mi pet minuta da se osvezim,i javim Lazaru da i on dođe..." - spustila je slusalicu i nazvala Lazara,koji je vec bio upucen u plan i kretao se ka "Magic"-u.
Una se pogledala u ogledalo,bila je bleda,iscrpljena,setivsi se ocevih reci pre pet godina,izbrisao joj se svaki umor sa lica.
Bila je spremna za nove pobede,bila je spremna da pokaze svetu ko je ona.
Nervozno je gledala u telefon proslo je vise od sat vremena kako je Lazar trebao biti sa njima u klubu,zabrinuto ga je nazvala jos jednom,prepisujuci ga je nervozna zbog sutrasnjeg dana i da je najverovatnije Lazar bezbedno,i da spava u njehovog krevetu,ipak vec je bilo jedan posle ponoci...
Pice za picem pesma za pesmom,sve manje ljudi sve manje guzve,pripita Una nije primetila da je telefon stavila na Silent,te je u 04:15 tog jutra primetila propusteni poziv sa njoj nepoznatog broja...
Izasla je ispred kluba,gde je novi letnji dan vec pocinjao ,i dao joj znak da bi trebala otici kuci da se istusira jer u 06:30 mora poci na svoj prvi radni dan...
Sabrala se,te je nazvala nepoznat broj,posle jednog zvona stariji muski glas se oglasio...
"Gospođica Una Stankovic,ovde visi detektiv gospodin Nikolas,molimo dođite na adresu koju cu vam proslediti u poruci..." - Una je zbunjeno slusala,da nije ovo bila neka šala koju su kolege i prijatelji pripremali novajlijama poput nje,jer adresa koju je dobila bila je zgrada u kojoj je stanovala sa Lazarem...
Uzurbano je nazvala taksi i uputila se ka dobro poznatoj lokaciji...