Njeno drugo ime bilo je "strast".
Sve je u životu radila sa strašću. Bilo da su u pitanju posao, hobi ili emotivne veze. Lično je smatrala da ništa u životu nije vredno truda ukoliko čovek prema tome ne oseća dovoljno strasti.
Njegovo drugo ime bilo...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
NEGDE U ZABAČENIM PREDELIMA TURSKE...
- Šefe, jeste li sigurni da želite ovako da ga ostavimo?
- Siguran sam.
- Ali šta će biti ako ga Ozdemirovi nađu?
- To mi je i namera.
---
Crni Jeep Avenger pristizao je u osvit dana na ogromno imanje opasano visokim i gusto zasađenim borovima. Za njim su stigla još dva Range Rovera, koje su vozači po naređenju odvezli u garažu smeštenu odmah iza grandiozne vile.
Tridesetogodišnji muškarac žustrim pokretima izlazi iz džipa i stiskajući vilicu ulazi u vilu poput predatora.
- Dobro jutro mladi gospodine. - obrati mu se batler odmah na ulazu.
- Jusufe, koliko puta treba da ti ponovim da me ne zoveš ''mladi gospodine''? - upitao ga je ljutito, krećući se prema kuhinji.
- Oprostite, ali Vaša majka zahteva...
- Ne interesuje me šta gospođa Dilara zahteva. Ja imam svoje ime i po njemu ćeš me zvati. Jasno?! - viknuo je i tek tada pogledao sirotog čoveka u oči.
- Gospođa Dilara će i dalje zahtevati od posluge ono što smatra da je potrebno. Bez obzira svidelo se to tebi ili ne. Dragi moj sine. - oglasi se sredovečna žena iz zamračene trpezarije i suprotstavi se svom najstarijem sinu.
- Jusufe idi s mirom. - obrati se potom batleru i ovaj uz klimanje glavom napusti prostoriju.
- A ja ću i dalje nastaviti da radim i teram po svom. Svidelo se to tebi ili ne. Draga moja majko. - otrestito joj se okrene mladić, koristeći se njenim rečima i drusne čašu viskija na kuhinjski pult.
- Ne budi tako siguran u to Džesure. Zdravlje tvog oca je sve gore iz dana u dan. A ti odlično znaš šta to znači, zar ne?
- To znači da ću nakon njegove smrti ja postati glava porodice kao i generalni direktor firme. Znam sve napamet zahvaljujući tebi majko, koja me kljucaš u mali mozak time još od moje dvadesete godine.
- Tako je. Ali dan kada ćeš to postati nikad nije bio bliži. Orhan je stvarno loše ovoga puta. Već tri dana nije ustao iz kreveta, a obroke jede na slamčicu! - povisi ton na njega, ali ubrzo potom prekrije usta rukom kako ne bi zajecala na sav glas.
- Kako to? I zašto ja nisam obavešten o tome?!
- Zato što nikada nisi kod kuće! Zvali smo te milion puta! I tvoj brat i sestra i ja. Čak si i Serdaru naredio da nam ne odgovara na pozive.
- Serdar je moja desna ruka i samo izvršava moja naređenja. A van kuće sam bio jer sam imao nekih neodloživih obaveza, koje se vas ne tiču. Eto.
- E pa, kakve god mutne poslove da si obavljao van porodičnog biznisa u prethodnih sedam godina tome sada dolazi kraj!
- Hahaha! - nasmeje se grleno, zabacivši glavu unazad. - Je l' čuješ ti sebe šta pričaš, luda ženo? S kojim pravom mi tražiš tako nešto?
- Imam sva prava ovog sveta kao tvoja majka. A imam i ovlašćenje koje mi je Orhan nedavno dao, da ti oduzmem sve u slučaju da se budeš nepropisno ponašao nakon njegove smrti. Ali baš sve. Do poslednje lire. Pa ti vidi.
- Opa! Mašala! - zatapše joj ironično. - Mirna, povučena i dosledna gospođa Dilara napokon je rešila da uzme stvari u svoje ruke i izađe iz muževljeve senke. Bravo bravo!
- Džesure, ja sam mrtva ozbiljna. Ne budeš li se pridržavao pravila koje naša porodica gaji godinama unazad, biću primorana da te proteram odavde. A na tvoje mesto će doći naravno Osman, tvoj mlađi brat.
- Hahaha! Osman? Osman koji ni običan auto ne zna da vozi, a kamoli da upravlja kompanijom. On će doći na moje mesto? Ahahaha! - smejao se na sav glas, koji je u trenutno praznoj prostoriji odjekivao na sve strane.
- Naučiće sve što bude bilo potrebno. Bar mu to ide od ruke. Naravno, ništa od toga se neće desiti ukoliko se ti budeš ponašao kako valja. Ukoliko ti budeš pokazao da si dostojan prezimena Kahraman.
Ta rečenica ga je do srži razbesnela. Preke i teške naravi kakve jeste, najviše mu je ponos povređivalo upravo to kada mu neko kaže da nije dostojan svog prezimena. A Dilara je to savršeno znala.
- Slušaj me dobro majko. - priđe i unese joj se u lice. - Ne postoji sila na kugli zemaljskoj koja može osporiti da je Džesur dostojan prezimena Kahraman. I ne samo da jesam dostojan, ja sam ikona našeg prezimena. Je l' shvataš to?
Ponosito je izgovarao jednu reč za drugom, busajući se u grudi na sam pomen porodičnog imena. Zatim se naglo okrenuo i pošao ka masivnom stepeništu koje vodi na sprat, do spavaćih soba. Ali poslednja rečenica koju mu je majka ove rane zore uputila ukopala ga je u mestu.
- Onda to dokaži i oženi se. U našoj porodici nikada na začelju nije bio neoženjeni muškarac.
I tek tako, lagano i bez po muke, uspela je da ga zaledi u vremenu i prostoru, prolazivši pored njega i tapšući ga po ramenu.
Jer, koliko god da je težak i svojeglav bio, Dilara je uvek znala gde da udari kako bi ga izbacila iz koloseka. Tako da joj je ta taktika i ovoga puta pošla za rukom. A on je još nekoliko trenutaka nakon njenog odlaska ostao da stoji nepomičan na trećem stepeniku, stiskajući rukohvat svom silinom i vrteći u glavi njene reči.
Da se oženi?
Ma nema šanse!
---
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
