Njeno drugo ime bilo je "strast".
Sve je u životu radila sa strašću. Bilo da su u pitanju posao, hobi ili emotivne veze. Lično je smatrala da ništa u životu nije vredno truda ukoliko čovek prema tome ne oseća dovoljno strasti.
Njegovo drugo ime bilo...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Džesur
Stigao sam sa Serdarom što sam pre mogao u skladište, gde nas je čekao Ševket.
- Da čujem. Šta je toliko hitno?
- Sećate se tipa koga smo pretukli jer smo otkrili da radi za Ozdemira? - pita Ševket nervozno.
- Naravno. Šta s njim? - podignem obrvu u iščekivanju odgovora.
- Pa, detaljno smo istražili njegovo poreklo, baš kao što ste zahtevali. I... - stane kako bi obrisao znoj sa čela.
- Šta Ševkete, šta? Govori već jednom! - počinjem da gubim strpljenje.
- O o on nije bio samo Ozdemirov doušnik, već i njegov... - opet obriše znoj i olabavi kravatu. - Vanbračni sin.
- Molim?! - viknem u neverici. - Otkud njemu vanbračna deca?! Toliko godina ga poznajemo i držimo na oku. Nemoguće da nikada do sada nismo otkrili tako nešto!
- Ipak jeste moguće. Ozdemir ga je držao daleko od radoznalih očiju. Daleko od svih! Podaci koje smo teškom mukom iskopali govore da je do skoro živeo na drugom kraju države. U nekoj zabiti na granici sa Bugarskom. A onda je napunio 20 godina i otac ga je doveo k sebi da obavlja prljave poslove za njega.
- Sranje! Sra-nje!!! - urlam dok besno provlačim prste kroz kosu.
- Čekaj malo. Rekao si da nije bio samo Ozdemirov doušnik, već i sin. Kako to misliš ''bio''? - oglasi se i Serdar i postavi toliko logično pitanje koje je meni promaklo.
Zato i jeste moja desna ruka. Njemu ništa, ali baš ništa ne promiče.
- Da... Pa, bio je... U smislu da više nije... - zamuckuje Ševket.
- Govori jasnije Ševkete! Ne treniraj mi živce! - zgrabim ga za revere.
- Dečko je podlegao povredama koje smo mu mi naneli i preminuo na putu do bolnice. Ozdemirovi ljudi ga jesu pronašli kao što ste Vi to želeli, ali kasno. Nije preživeo.
Kako je to izgovorio tako sam ja osetio ogromnu mučninu u stomaku i savio se od bolova.
Nije mi prvi put da neko strada od moje ruke, ali do sada su to uvek bili neki kriminalci. Ovaj dečko možda jeste izvršavao naređenja svog bolesnog oca, ali opet nije ništa toliko strašno uradio da bi zaslužio da umre!
- Sranje Džesure! Nikada do sada nismo ubili nevinog čoveka! - i Serdara grize savest.
- Polako sa nevinošću gospodo. - oglasi se Omer, naš lični detektiv i haker koji sve ovakve informacije i prikuplja.
Upravo je ušetao u skladište i bacio nekakvu belu fasciklu na sto ispred mene.
- Šta želiš da kažeš Omere? Šta je ovo? - upitam ga promuklim glasom, grabeći fasciklu.
