Filip vodi opušten i pomalo razvratan život. Voli sve što vole vecinu muškaraca njegovih godina i uživa u slobodi sve do trenutka kada dobije iznenadni poziv i krene na put ni ne sluteci da ce mu se život preokrenuti.
On definitivno nije spreman z...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sve je u životu bilo prolazno osim moja ljubav prema košarci. To je bila moja prva i jedina ljubav koju sam iskusio. Nije da nisam želeo da pronađem neku i da se oženim ali do sada se to nije dogodilo. Ili sam je tražio na pogrešnom mestu ili mi nije bila suđena.
Mnogo putujem i treninzi su mi vrlo naporni i oduzimaju mi puno vremena pa zbog toga nisam stremio ka ozbiljnoj vezi. Više su mi odgovarale veze bez obaveze jer su bile manje zahtevne dok ozbiljne bi zahtevale puno odricanja a ja nisam bio spreman još uvek za takvo nešto. Pa tek mi je dvadeset i devet ima vremena za sve.
Završavamo zadnji trening i spremni smo za sutrašnji natprevar. Ovoga puta igramo protiv Makedonije na njihovom terenu. Odem u svlacionicu i uzmem svoje stvari pa se uputim u hotel. Treba da se odmorimo svi dobro jer nas sutra ceka naporan dan.
Tuširanje mi je bilo neophodno pa još sa vrata sam bacio torbu i pravac kupatilo. Hladan tuš u ovo vreme mi dobro dođe. Alkohol ne pijem jer je sezona u toku a i nemam vremena da pronađem neku da se ispraznim. Ni to mi ne pruža satisfakciju kao ranije ali kada nema bolje covek se navikne i na ono što mu je dostupno.
Cujem telefon kako zvoni ali ko god da je nek saceka.
Pola sata kasnije osecam se mnogo bolje. Gledam u telefon i nije mi jasno ko me je zvao. Broj nije naš zvali su iz inostranstva ali ja nemam niko u inostranstvu. Sva moja porodica i rodbina živi u Srbiji. Taman da okrenem broj telefon opet zazvoni.
- Halo
- Dobro vece- kaže mi neki čovek na engleskom.
- Dobro vece- uzvratim mu pozdrav iako je napolju ovde još uvek dan.
- Dali pricam sa Filipom Zaharievičem?
- Da gospodine ja sam Filip Zaharievic.
- Ja sam advokat Dejvid Ramos.
- Drago mi je gospodine Ramos kako mogu da vam pomognem.
- Zovem da vas obavestim da u najkracem mogucem roku treba da dođete u Španiji.
Šta? Šta ovaj priča šta cu ja u Španiju?
- Mislim da postoji neka greška gospodine ja u Španiju ne poznajem nikog.
- Nije greška gospodine ukoliko ste vi Filip Zaharijevic tu piše vaš broj i podatke.
- A odakle vama moj broj? - pitam vec nervozno jer mi se ovo uopšte ne sviđa.
- Tema je jako delikatna i nije za preko telefona. Jedino što mogu da vam kažem je ime Ivona Pešic.
- Kakve veze imate vi sa njom? - vec sam ustao i šetam po sobi.
- Ja sam njen advokat gospodine.
- Molim vas dajte mi nju na telefon.
- Nažalost to je nemoguce ali molim vas da dođete što pre jer situacija je ozbiljna i nemože da ceka.
- Šta joj se dogodilo?- osečam da je nešto loše. U proteklih devet meseci tražio sam je na društvenim mrežama ali sve svoje naloge je obrisala. Znao sam da je u Španiji ali nisam mogao nikako da pronađem broj da bi je kontaktirao. Jedini rod u Srbiji joj je bila baka ali ona je preminula par meseci pre nego što je ona otišla u Španiji i nisam znao gde da tražim bilo šta o njoj. Želeo sam samo da znam kako je jer nije imala ni rodbine ni prijatelje.
- Nažalost gospođica je preminula sinoc- to su zadnje reči koje sam čuo pre nego što je počelo da mi zuji u ušima. Nisam mogao rec da izgovorim od šoka a covek je neprestano ponavjao da odem u Španiji.
- Zvacu vas kasnije- prekinuo sam poziv i uhvatio sam se za glavu. Šetao sam po sobi i razmišljao sto na sat.
" Preminula je"- odvanjale su mi reci u glavi i nisam mogao da poverujem.
" Šta joj se dogodilo i zašto je mene nazvao advokat? Jebote Ivo šta si uradila?"
Dugo mi je trebalo da se priberem i da sredim svoje misli. Sutra je bio natprevar u podne i morao sam da budem tu. Nisam mogao da odem sada zato sam pronašao broj sa aerodroma i nazvao da pitam kada ima let za Španiju.
Sutra u ponoč mi je savršeno odgovaralo.
Neznam kako sam progurao noc a ni kako je protekao natprevar. Po prvi put u životu bio sam samo fizicki prisutan na terenu. Srecom niko nije primetio moju otsutnost jer su me drugi pokrivali. Cim se natprevar završio otišao sam u hotel i spakovao svoje stvari. Nisam imao vremena za gubljenje morao sam što pre da saznam o cemu se radi. Obavestio sam trenera da mi je iskrcnuo neki problem i da necu biti tu nekoliko dana a onda sam se uputio na aerodrom.
Let je bio dug a ja nervozan. Nisam mogao da se ne zapitam šta joj se dogodilo. Zašto me nije nazvala da potraži pomoc? Obecala je da ce da me nazove ali nije ispunila svoje obecanje i zbog toga sam bio jako ljut na nju.
Let nije bio direktan i to je dodatno otežavalo stvari. Dva puta smo se premeštali i pravili pauze i pomislio sam da bi stigao brže da sam krenuo autom umesto sa avionom.
Nakon petnaest sati sleteli smo na tlo Španije. Obavestio sam ja još sinoc advokata da dolazim i covek sigurno vec dugo ceka. Rekao je da ima moju sliku i da ce me on pronaci.
Stojim na aerodromu dok se ljudi polako razilaze i svako ide svojim putem.
- Gospodine Zaharievic- okrenem se ka tog glasa i ugledam sredovecnog coveka koji po izgledu ima godine kao i moj otac.
- Gospodine Ramos- klimne glavom i pruži mi ruku a ja je prihvatim. Engleski mu je jako loš ali se nadam da cemo uspeti da se razumemo.
Napustili smo aerodrom zajedno i njegov vozac nas je docekao napolju. Ocigledno je ovo neki jako bogat i dobar advokat jer kod nas advokati nemaju vozace, cak i oni najbolji sami se voze.
Vozili smo se u tišini ka hotelu u kom mi je on rezervisao sobu. Nemir me nije napuštao i duboko u sebi sam znao da osim njene smrti postoji još nešto ali nisam mogao da saznam šta sve dok nismo došli u hotel.
