Filip vodi opušten i pomalo razvratan život. Voli sve što vole vecinu muškaraca njegovih godina i uživa u slobodi sve do trenutka kada dobije iznenadni poziv i krene na put ni ne sluteci da ce mu se život preokrenuti.
On definitivno nije spreman z...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Gde su baš sada našli da dođu? "
Zaista sam planirao da ih posetim i da im ispricam sve ali cekao sam da Ivan malo odraste. Nisam mogao da putujem sa bebom od mesec dana. Sada se sve izmaklo kontroli. Oni misle da je Sara Ivanova mama a ja ne želim da ih razocaram. Vidim da Sara ne odobrava laži ali ja nisam kriv. Ne bi mi ni palo na pamet da izmislim takvo nešto da moji nisu poceli. Sada smo se uvalili u još vecih problema ali kasnije cu da razmišljam kako da se izbavim iz toga.
- Sine pomozi ocu da odnese naše stvari do sobu treba da se malo odmori od puta.
E sada smo najebali.
- Spavacete ovde jer je taj deo zauzet.
- Ali to je naše mesto kome si ga dao?- pita uvređeno
- Sari - ispalim prebrzo.
- Zašto Sara boravi tamo zar ne spava ovde? - pita ljuto.
- Naravno da spava ovde mama ali ona je završila slikarstvo i trenutno tamo slika. Sve je razbacano i zato je bolje da ostanete ovde- lažem kao profesionalac dok me Sara gleda razgoracenih ociju.
- To je divno dušo volela bih da vidim tvoje slike.
- Naravno- usiljeno se nasmeje pa krenu ka kucici. Sreca što je ona jako pedantna osoba i soba joj je uvek sređena pa se nadam da moja majka nece provaliti ništa.
Istovario sam stvari iz auta i odneo ih na sprat. Ima cetiri spavace sobe a to je dovoljno mesta za sve nas. Jedna soba je moja i jednu sam uredio za sina iako on više vremena provodi kod Sare.
Video sam kroz prozor kako moja majka prica sa Sarom u dvorištu. Ona je klimala glavom i usiljeno se smejala dok joj je mama objašnjavala nešto. Nisam napravio samo sebi problem vec sam i nju uvalio u nevolju ali nema natrag. Preguracemo nekako boravak mojih roditelja ovde a kasnije kada odu razmislicu hladne glave o svemu.
- Gde ste se upoznali ? - pita me majka dok gleda Saru kako kuva veceru.
- Ovaj ...tu u kuci.
- Kako misliš tu u kuci?- pita zbunjeno.
- Sara dok je studirala radila je u agenciju za cišcenje. Ta agencija je bila zadužena za moju kucu. Jednog dana dok sam sedeo kuci ona je došla. Uglavnom sam uvek bio vani kada dolaze ali tog dana sam bio kuci. Ona nije ocekivala da ima neko pa je nonšalantno ušetala sa kafom u ruci. Kada me je ugledala kafa je poletela u vis i prosula se po podu. To je bio naš prvi susret.- kažem istinu o našem upoznavanju ali naravno ne kažem da je to bilo pre mesec dana i da je moj sin vec bio tu kada smo se upoznali.
Sara je skuvala veceru i moji su bili oduševljeni. Ona je bila jako sposobna devojka. Kuca je uvek bila sređena, veš opran i osušen,beba uvek nahranjena i sređena i uvek je bilo hrane na stolu. Na sve to nalazila je vremena i da slika iako sam bio siguran da je umorna od svih poslova koje obavja. Mislim da novac koji joj dajem nije dovoljoan ali trenutno nemogu sebi da dopustim veci trošok. Sedamsto eura je maksimum koji mogu da izdvojim za nju. Mesecni troškovi su narasli i iako sam skratio na mnoge stvari ne želim da trošim ušteđevinu koju sam stekao jer ce mi biti potrebna u buducnosti.
- Mi idemo da legnemo i da odmorimo a i vi ucinite isto- ustanu i krenu na sprat.
- Laku noc- kaže im Sara a kade se izgube iz našeg vidika baci se umorno na sofu.
- U šta si me uvalio? - pita tiho
- Žao mi je nisam želeo da ispadne ovako zaista. Neznam od kud im idea da si ti Ivanova mama - kažem iskreno a ona se osmehne tužno.
- Nije u redu što ih lažeš. Šta ceš im reci sledeci put kada budu došli? Trebao si da im objasniš da sam njegova dadilja.
- Sredicu nekako ne brini, hvala ti što si mi pomogla. Hajde idemo i mi na spavanje dan je bio naporan a sutrašnji nece da bude ni malo bolji.
Ona ustane i krene da izlazi iz kuce.
- Gde ceš?- pojurim za njom
- Na spavanje gde bi drugde.
- Saro nemožeš da spavaš tamo moji misle da smo zajedno.
- A gde da spavam?- pita zbunjeno.
Nisam ranije razmislio o ovome dobro.
- Treba da spavas sa...
- Ni u ludilu!- uzvikne
- Ali..
- Spavacu u Ivanovu sobu.
- U redu
Zajedno smo došli do drugog sprata a onda je svako ušao u razlicitu sobu.
Istuširao sam se i legao u krevet. Moram dobro da razmislim i da rešim ovu situaciju. Na laži su kratke noge a i uhvatili su me nespremnog danas. U svakom trenutku neko od nas dvoje može da se izleti i da oda moju laž jer nemamo razrađeni plan.
Okrecem se po krevetu u snu ali osecam da ima još neko pored mene. Polako otvorim oci i trepnem par puta da bi se uverio da ne sanjam a onda skocim iz kao oparen.
