Filip vodi opušten i pomalo razvratan život. Voli sve što vole vecinu muškaraca njegovih godina i uživa u slobodi sve do trenutka kada dobije iznenadni poziv i krene na put ni ne sluteci da ce mu se život preokrenuti.
On definitivno nije spreman z...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Opet me zovu u izlazak.
" Ne hvala dovoljno mi je bilo prošli put."- odbio sam ih i došao kuci.
Ivan je napunio pet meseca. Jako je napredna a i mirna beba. Uopšte ne lici na Ivonu po karakteru. Što se tice po fizickom izgledu ima njene oci i pogled ostalo je sve na mene. Cesto razmišljam kako bi bilo da je Ivona živa. Koliko god je ona mislila da nece biti dobra majka ja mislim suprotno. Ona bi bila savršena majka jer je znala kako je kada nemaš potporu u životu. Nažalost nije uspela da iskusi majcinstvo i da se brine o njemu ali sam siguran da je sada negde gore u raju i da pazi na njega.
Nakon tuširanja sišao sam u prizemju. Sara je spremala rucak a ja sam skuvao kafu. Ivan je spavao pa smo u miru rucali. Oko pola pet neko je zazvonio na vrata i otišao sam da otvorim jer je Sara prala suđe.
- Kada vec ti neceš sa nama odlucili smo da dođemo mi kod tebe- sedmoro suigraca je stajalo na vratima moje kuce. Imao sam želju da im zalupim vrata ali bilo bi sramota. Ušli su u kucu i svako je zauzeo svoje mesto. Ranije smo se cesto okupjali ali to mi više nije zanimljivo.
- Coece šta je sa tobom? Zašto ne izlaziš kao ranije?
- Imam obaveze- kažem iskreno
- Tvoja jedina obaveza je bila da pronađeš gde da umociš a sada ni to nema. Zadnji put si izašao pre nove godine i tada si spario onu misicu. Šta ti se događa covece- jebi te se poželim da im kažem i da ih oteram u tri lepe pizde materine. Oni ne pricaju oni vicu a Sara je u kuhinji. Ko zna šta ce da pomisli o meni.
Zaustim da im nešto kažem ali oglasi se moj sin a oni me pogledaju u cudo.
- Šta je ovo jebote,odakle ti beba? - pita me trener.
- Moja je
- Štaaa!? - uzviknu svi a ja ustanem da idem i da uzmem svog sina jer taj nece ucutati dok ga neko ne uzme u ruke.
- Sedi ja cu- pored mene prođe Sara i trceci ode na sprat. Okrenem se ka grupom od kretena i pogledam ih ljuto.
- Odakle tebi beba? Mislim kada si postao otac ?
- Pre više od pet meseci.
- Ovo...ta devojka jel ona majka tvom detetu?- pita trener.
- Ne ja sam samo dadilja- oglasi se Sara a ja je iznenađeno pogledam. "Zašto je to rekla? "
- Pa gde je majka?- nastave da redaju pitanja.
- Idem da nahranim Ivana - obavesti nas Sara i uputi mi pogled"snađi se sam"pa napusti sobu a zatim i kucu.
Šta sada da odgovorim?
- Idem da donesem pivo- ustanem i uputim se ka kuhinji. Uzmem pivo i vratim se natrag ignorisaču njihove poglede.
- Da smo znali da je ovakva situacija ne bi banuli ovako covece. Zašto nam nisi rekao ništa?
- Desilo se iznenada i sam se još uvek privikavam na sve ovo.
- Gde mu je majka?
- To je duga prica- kažem i otpijem gutalj piva a oni shvate da ne želim da pricam o tome i promene temu.
Posedeli su oko sat vremena a onda su otišli. Sakupio sam flaše i bacio ih u smece a onda sam krenuo da potražim Saru.
- Dali ti se sviđa kako je ispalo?
- Aguuu
- Znam i meni se sviđa
Prica sa mojim sinom i izgleda kao da se razumeju. Naslikala je još jednu sliku i nije mi jasno kako uspeva to da uradi dok ga cuva. Njena tehnika i stil slikanja su jako specificni. Video sam par nenih slika i uglavnom su to silute. Muška i ženska zasebno i zajedno u zanosu i u nekim pozama. Najinteresantije je što na te slike ima mnogo boje ali izgleda lepo.
- Šta radite?
- Ništa- odgovori kao i svaki put ali cini mi se malo otresito.
- Oprosti nisam znao da ce da dođu.
- Zašto se ispricavaš kada je ovo tvoja kuca?
" U pravu je zašto se ispricavam?"
- Zašto si im rekla da nisi Ivanova majka?- pitam direkno ono što me zanima.
- Zato što nisam.
- Ali...
- Vidi kada si to rekao tvojima precutala sam ali to je bilo samo tada. Ne želim da ljudi imaju pogrešnu sliku o meni. Ne želim da ljudi misle da imam nešto sa tobom to je jako pogrešno.
- To bi ti jako smetalo zar ne? - pitam koliko pribranije mogu.
- Naravno da bi mi smetalo- brecne se na mene i probode me u srce.
" Ne bi trebalo da se ovako osecam zar ne? Zašto me onda njene reci pogađaju? "
Nastavili smo da guramo dane jednim za drugim. Ona nikada u ovih par meseci nije izašla uvece. Nije nikada ni dovela momka niti pa pomenula da ima nekog. Bilo mi je nesvatljivo njeno ponašanje ali ja u zadnje vreme nisam umeo da shvatim ni samog sebe kako bi onda shvatio nju? Želeo sam da joj se približim da drugaciji nacin ali nisam imao hrabrosti. Držao sam se na distanci jer nisam imao prava da je vezujem za sebe. Ona je mlada ,preljepa i jako pametna devojka i zaslužuje da nađe neko poput sebe. Ponekad razmišljam šta bi bilo da sam je ranije upoznao ali setim se da je ona ranije bila dete jer je skoro sedam godina mlađa od mene pa se pomirim sa cinjenicom da nam jednostavno nije suđeno.
