Filip vodi opušten i pomalo razvratan život. Voli sve što vole vecinu muškaraca njegovih godina i uživa u slobodi sve do trenutka kada dobije iznenadni poziv i krene na put ni ne sluteci da ce mu se život preokrenuti.
On definitivno nije spreman z...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Napokon mogu da odahnem. Prošlo je tri dana od kada se Sara doselila. Ta devojka se pojavila u pravo vreme. Da nije bila ona do sada bi bio smešten u ludnicu sto posto.
Danas pocinjem opet sa treninzima. Niko još uvek nezna da sam postao otac a ja cutim kao zaliven i ne progovaram. Ne stidim se svog sina to nikako,ali neznam kako da objasnim ljudima njegovo postojanje. Bice tu puno pitanja a ja neznam kako da odgovorim. Ivona me je zamolila da ne pricam nikome ko je njegova majka i tako mi stavila dodatni teret. Osim Zorana niko drugi nezna. Ispričao je on Sari i objasnio joj ukratko ali ona nije pitala ništa samo je obavjala svoj posao i bio sam joj zahvalan na tome.
Uvek nakon treninge idemo na pivo ali ja više nemam vremena za to. Želim da što pre stignem kuci i da vidim svog sina. Iako mi je Sara poslala par poruka i rekla da je sve u redu ja nisam bio miran.
- Daj Filipe ne budi mrgud šta ti je? To je samo pice - ubeđuju me dok skupjamo stvari u svlacionicu.
- Ne mogu imam obaveze možda neki drugi put.
- Obaveze u sred bela dana?
- Upravo tako hajde zdravo- da se spasim od dalje diskusije pobegnem od njih. Nemam ništa protiv druženja to je sasvim u redu. U drugim okolnostima bih pristao cak i sam bi bio inicijator takve skupove ali sada imam druge prioritete.
Život mi se okrenuo za trista šezdeset stepeni preko noci. Nisam ni razmišljao o deci a dobio sam sina. To je bila velika odgovornost. Nisam bio spreman za ulogu oca a nisam ni imao vremena da se pripremim. Iz neba pa u rebra što bi rekao narod evo ti dete pa snalazi se kako znaš i umeš.
U povratku sam svratio do marketa i kupio neke namirnice za kucu kao i pelene i mleko za Ivana. To je bilo neophodno i morali smo da imamo zalihe u kucu.
Ulazim i razgledam okolo. Sve je cisto kao ranije. Za cudo od kada je došla Sara sve je dovela u red. U nedelju dana dok sam bio sam sa bebom kuca je izgledala kao da je pala bomba u njoj ali ona uspeva sve da održi u red. Moram da priznam da sam sada smireniji a i moj sin manje place. U pravu je bila kada mi je rekla da beba oseca moju nervozu eto sada je sve u redu.
Zabrinem se jer nisu kuci. Panicno pretražim sve sobe a onda krenem napolju. Možda su kod nje otišli jer ona uglavnom tamo provodi vreme. Dopustio sam joj da koristi taj prostor koji uglavnom koriste moji roditelji kada dođu u goste jer ne žele da borave u kucu.
- Ti si najlepša beba na svetu. Vidi kako si lepo ispao. Ovu sliku cemo da okacimo u tvoju sobu na zidu ha šta kažeš?Jel se slažeš samnom?- stojim na vrata i gledam u njih dvoje. Gleda je okokorenim ocima kao da je razume o cemu prica.
- Šta radite?- pitam zbunjeno
- A došao si,ništa - kaže sa nelagodom.
- Jesi li ti to njega nacrtala?- gledam opcinjeno u sliku na koju se nalazi moj sin.
- Aha...nisam mogla da mu odolim jako je sladak.
- Savršena je hvala ti puno- kažem iskreno.
- Nema na cemu,kada se osuši možeš da je uzmeš.
- U redu.
Otišli smo u kuhinju i ona je raspremila stvari. Dok je kuvala rucak ja sam pazio svog sina. Nakon rucka je otišla da stavi veš u sušilicu a ja sam ga uspavao. Skuvao sam kafu i sacekao je da dođe.
- Kako vam je prošao dan?
- Lepo on je mirna i dobra beba i ne pravi probleme. Grcevi polako prolaze i on stvara svoju rutinu. Sinoc je samo dva puta ustao preko noci- da mi detaljni izveštaj.
- Kada ti je sledeci ispit?- juce je bila na polaganju i zadovoljna je kako je prošla. Ne želim da zbog posao zapostavi fakultet.
- Sledecu sredu a zadnji u petak.
- Koje su ti planovi nakon diplomiranja?
- Nemam planove. Iskreno kada sam upisala fakultet mislila dam da cu od slikanja da živim ali sada shvatam da sam pogrešila. Treba mi stabilan posao a od slikanja mogu da zaradim dodatan prihod ali to nije sigurno.
- Ali ti vec imaš posao- ne razmišlja valjda da napusti moju kucu.
- Tako je i ako me pitaš dali planiram da napustim posao odgovor je ne. Radicu sve dok bude bilo to potrebno. Kada se vi naviknete jedno na drugo i kada vam ne bude trebala više moja pomoc tada cu da potražim drugi posao.
- Oooo onda znaj da to nece biti uskoro jer imaš posao do kraja života- kažem svecano pa se oboje nasmejemo.
Divim joj se. Iako je mlada ima jasno zacrtane ciljeve u životu i tacno zna šta želi. Sa druge strane ja sa skoro trideset živeo sam od danas do sutra. Zbog nje se zapitam šta sam radio do sada i šta sam postigao. Ona uci i radi u isto vreme da bi pomogla svojima. Želi da uspe ali ne po svaku cenu. A ja? Gazio sam sve ispred sebe da bi pobedio. Ne živim na grbaci svojih roditelja sam zarađujem ali do danas nisam ucinio ništa posebno za njih. Ništa sa šta bi im zahvalio za sve što su ucinili za mene. To što još uvek nisam skupio hrabrosti da nazovem svoje roditelje je još jedan dokaz koliko sam neodgovoran a i nezreo ali ja zaista neznam kako da im saopštim pa zato odugovlacim. Trenutno najbitniji mi je Ivan a sve ostalo ce da se sredi s vremenom...bar se tako nadam.
