"PRAVI U POGREŠNO VREME"

ONA ILI JA?

Ceo dan sam razmišljala o njegovoj poruci. Šta večeras obući i šta će reći. Postoji li nada ili je sve ovo samo prolazna faza u životu.
Nisam mogla ni da radim kako treba jer mi je glava bila u oblacima. Samo sam čekala momenat kada ću otići kući i krenuti na sastanak sa svojom sudbinom ili bolje reći đavolom.

Više ni sama ne znam šta raditi. Šta zapravo želim, njega ili nešto sasvim drugo. Ako mi kaže da želi biti sa mnom da li pristati na to ili ne. Ako pristanem, kakva veza može biti koja je započeta na tuđoj nevolji? Sama sebe opterećujem raznim glupostima ali volim da budem pripremljena na sve.

"Uvek imaj keca u rukavu. Ne dozvoli da te neko povredi. Hodaj uspravno."

To su bile reči jednog psihologa koje sam čula na seminaru. Nekako su postale moje reči, reči koje me vode kroz život.
Obukla sam se i krenula do restorana u centru grada da se nađem sa njim. Da vidim šta će mi reći. Da li će biti srećan kraj kao u bajkama ili ne. Svakako neće sedeti na dve stolice, može samo da se nada.
Crvena haljina do kolena, kosa mi je u loknama padala po leđima, leđa naravno otvorena i crne štikle koje su mi davale par centimetara veću visinu. Puna samopouzdanja hodala sam ka restoranu. Nadam se da čeka, namerno sam malo zakasnila. Kako sam se približavala, videla sam njega.

Stajao je u kožnoj jakni, naslonjen na stakla samog restorana. Pogled mu je bio usmeren ka telefonu. Ja sam malo ubrzala kako bi pomislio da mi je žao što kasnim.
Čim me je ugledao, odmah je stavio telefon u zadnji džep i krenuo ka meni raširenih ruku. Zagrlila sam ga i osetila miris njegovog parfema, podsetio me je na naš trenutak kada smo se prvi put poljubili. Trgla sam se kako ne bih izgubila kontrolu. Rukama mi je pokazao da uđem, pravi kavaljer.
Rezervisao nam je sto u samom ćošku, suprotne strane od prozora kako nas ne bi niko ometao. Konobar nam je uzeo narudžbinu, a ja odmah uzela čašu vode da pijem kako ne bi prva započela razgovor.

Nasmejao se i nije skidao pogled sa mojih usana. Zagrcnula sam se i ostavila čašu sa vodom jer očigledno je igra počela, a ja sam glavni akter.

"Hoćeš li nešto reći ili ćemo se gledati celu noć?"

"Meni ne smeta. Noć je tek počela, zašto žuriš? Dozvoli mi da uživam u prizoru." Namignuo mi je a ja skrenula pogled.

Počeo je da priča o njegovom poslu, kako radi sa ocem. Njegov otac ima advokatsku firmu pa mu on tu pomaže oko nekih papira.
Klimala sam glavom i slušala ga, razmišljala sam da li da ga prekinem jer sam želela odmah preći na glavnu stvar našeg sastanka. Ranije sam volela da pričam o svačemu ali sad želim konkretno i jasno.

"Kako ti je devojka? Čime se ona bavi?" Kao grom iz vedra neba sam postavila pitanje, gledajući ga direktno u oči.

Samo se nasmejao. Gledao me je par sekundi a onda odgovorio "Nadam se da je dobro. Iskreno, nismo više zajedno. Tako da ne mogu konkretno da ti odgovorim na pitanje."

Hm, nisu više zajedno. Znači moj poljubac je delovao. A možda i nije raskinuo zbog mene, mada da nije zbog mene, ne bi sada bio ovde. Misli su me zaokupile.

"Jel si tu? Čini mi se da si odlutala?"

"Tu sam, slušam te. Nadam se da nisam ja kriva za vaš raskid?"

"Malena, to je sad nebitno. Ono što je važno je da si tu." Uzeo je moju ruku i milovao svojom.

Samo sam se nasmejala i uživala u pobedi. On je moj. Pobedila sam. A šta dalje?

"Reci mi, da li želiš da počnemo ispočetka?" Prekinuo je moje misli.

"Misliš da ćemo moći? Znaš da prvi poljubac ne može da se ponovi."

"Možda ne može, ali drugi će biti još bolji." 

"Pokušaj. Pa ćemo videti." Nasmejala sam se.

Zatražio je račun i krenuli smo. Nije došao kolima pa smo iskoristili veče da prošetamo. Držali smo se za ruke kao deca i smejali se. Ništa nismo pričali samo smo uživali. Odpratio me je do stana, zagrlio čvrsto kako bi zapamtila miris njegovog parfema i poljubio u obraz. Ušla sam u zgradu, popela se do stana a osmeh je i dalje bio na mom licu.

Naslonila sam se na vrata i glasno izgovorila "Ona je otišla u zaborav a ja sam TA."