"PRAVI U POGREŠNO VREME"

Ljubav, on i ja

Šta je sreća? Šta nam ona predstavlja u životu? Jesmo li zaista srećni ili uvek jurimo za ono "malo" što je potrebno.
Ja sam rešila da dam.otkaz u restoranu. Nisam više mogla da izdržim noćne smene, pritisak gazde kako ne radim svoj posao kako treba a koleginica što hvata krivine i celu smenu provodi na pauzi ona je super, ona je radnik meseca.
Rešila dam da prekinem to i da sebe stavim na prvo mesto. Pozvala sam Konstantina i rekla sam mu da sam dala otkaz.
Podržao me je iako sam mislila da će malo negodovati. Mislim ovo je moj život, nema šta da se meša ali opet polako postaje deo mog života.
Lepo mi je sa njim, sviđa mi se što je romantičan, nežan, što su mu bitna moja osećanja i kako sam provela dan.  Takav muškarac mi treba, neko ko će me voleti i poštovati a ne da misli da sam mu ja devojka za izložbu, obična lutka koju će šetati gradom.
Ja sam devojka koja ne voli vezivanje, koja voli da planira i da organizuje vreme. Nije potrebno da se viđamo svakog dana, treba ostaviti prostora za čežnju, nedostajanje.

Nije sve lepo kada se dobije na tacni.

Sa Konstantinom sam postala drugačija, nije mi je smetao. Bio je pored mene ali sam takođe bila i svoja. Cenio je moje vreme, vreme kada sam želela da budem sama ali opet je bio tu kada mi je trebao njegov zagrljaj, njegova podrška. Za tako kratko vreme, upoznao me je do kosti.  Nakon mesec dana, tačno je znao zašto sam se namrštila, kada treba da pobegne u drugu sobu jer sam nervozna ili u pms-u.
Gledali smo film i počeli smo da pričamo kako bi bilo lepo da uzmemo neki stan, ili da pređemo da živimo zajedno. Ja sam mislila da se šali ali ne. Bio je sasvim ozbiljan, spreman na sledeći korak.
Samo sam zaćutala, nisam znala šta da odgovorim na to.

"Ali mila, samo razmisli koliko bi vremena uštedeli da živimo zajedno. Ovako uvek moramo da se dogovaramo za viđenja."

"U pravu si, ali znaš tek sam počela da.." Stavio mi je prst na usne i nije mi dozvolio da pričam.

"Hajde razmisli samo. Eto, dao sam ideju. Ne moramo odmah. Naravno, ali ovo je jedan korak ka našem upoznavanju. Ništa ozbiljno, ništa strašno. Ukoliko nam ne ide, raziđemo se kao normalni ljudi."

"Sviđa mi se ideja. Misliš da bi mogli da se raziđemo kao normalni ljudi, bez panike, stresa i haosa?"

Pogledao me je pa onda odgovorio, "za tebe nisam siguran. Deluješ mi kao mala svađalica, ali ja sam drugačiji tip. Ostaviću sve tebi i ja ću otići. Nemaš brige."

Nastavili smo da gledamo film a oboje smo razmišljali o ideji da živimo zajedno. Samo se nadam da se neće naš odnos promeniti, ne želim da postanem kućna pomoćnica već da budem i dalje njegova devojka koju će želeti istom vatrom.
Ne bih da mu sklanjam prljave čarape i da idem za njim kao za malim detetom. Čujem priče mojih drugarica kako žive sa momcima i nije to to. Mislim da previše glume lep i savršen život ali je daleko od toga. Ja baš takvo nešto ne želim, ne bih volela da živim taj život.

Sada sam dala otkaz, moraću početi da radim. Možda je i zbog toga predložio da živimo zajedno, jer neću imati da platim stan. Joj, podsvest mi je radila i pitanja su zaokupirala moje misli.
Hoću da se isključim. Momentalno sam ustala sa kreveta i otišla u tuš kabinu. Pustila vodu i samo ćutala.
Nije prošlo par minuta, stvorio se iza mene potpuno go.

"Kakav je to način da me ostaviš?" Nasmejao se.

"Htela sam da ti pokažem scenu kako će biti kad budemo živeli zajedno."

"Biće onako kako želimo. Nisam hteo da te preplašim idejom. Hajde da zaboravimo." Počeo je da me ljubi dok se njegova ruka igrala mojim grudima. Zabacila sam glavu i uživala u vlažnim poljubcima. Prišao mi je otpozadi i ljubio po vratu, ušnoj školjki, prelazeći jezikom po leđima. Uživala sam u svakom momentu. Obgrlio me je i ušao u mene. Jauknula sam od bola koji je pomešan sa zadovoljstvom, strašću i željom da ga imam, da me ima. Prihvatila sam ga i u ritmu se njihala stvarajući njegove uzdahe koji su bili sve jači i jači.
Držala sam ga za ruke, ljubila po usnama i uživala.
Kako je bio sve bliži vrhuncu, ubrzavao je tempo. Zaboravila sam i na vodu koja je prskala naše telo, prepustila sam se našem zadovoljstvu, našoj strasti koja je svakog dana bila sve veća i veća.
Desio se i taj momenat kada smo zajedno dostigli vrhunac. U istom momentu smo ispustili krik uzbuđenja. Srca su nam kucala neizmernom jačinom ali bili smo srećni.

"Da." Izgovorila sam dolazeći do daha.

"Šta da?"

"Pristajem da živimo zajedno." Nasmejala sam se.

"Znači samo je trebalo da te zadovoljim i moja si. U svakom smislu te reči." Zakikotao se.

"Povlačim reč onda." Okrenula sam se i počela da sapunjam kosu.

"Šalim se malo. Naravno da ćemo uživati zajedno." Izašao je iz tuš kabine i brisao svoje telo peškirom.

"Nadam se da nisam pogrešila. Pristala sam i sad nema nazad. Mogu samo da se kajem, ništa više."