Posle saobracajne nesrece u kojoj smo preziveli samo ja i moj otac, sve je krenulo niz brdo... Moj zivot se promijenio i to na gore... Nisam vise bila osoba koja je sam bila ranije... Nisam vise razdragana, osjecajna, slatka mala Ella koja sam bila. Sada sam zlobna, ravnodusna djevojka. Dusa mi je tamna i prazna, a srce okovano teskim olovnim lancima.
*FLASHBACK*
"Duso, idi brzo spakuj se, jos malo krecemo!"- cuo se mamin zvonki gla iz dnevne sobe.
"Dobro, mama, samo mi treba jos 2 minuta i gotova sam sa pakovanjem."-kazem iz moje sobe koja se nalazi na 2 spratu kuce. Utrcavam radosno u sobu moje sestre Angelin'e
"Angelin, jedva cekam da krenemo u London! Jedva cekam da krenemo!!"- i pocnem skakutati oko nje kao neko malo kuce.
"Ella, nije mi sada do smijeha, znas i sama da necemo biti tu tokom ljetnjeg raspusta, tako da se necu vidjeti sa Liam'om do tada!"kaze mrzovoljno dok pakuje nekolike slozene majice u kofer tamno-plave boje.
"Angelin, pa nisam ti ja kriva za to sto se neces vidjeti sa Payn'om 3 mjeseca. A uostalom imas telefon pa ces se cuti sa njim, i nije to pre dug period!"kazem i zasmijem se. Inace, Angelin je moja starija sestra, ona ima 16godina i ima momka po imenu Liam Payn.
"Kako god, u ostalom, zasto si dosla, da ti ne traba nesto?" upitala me je zacudjeno...
"Ne, ne treba mi nista, dosla sam samo zato sto sam bila radosna. Ali ako ti smetam, ja mogu odmah otici kod mame i tate i sjesti u kola jer sam se spakovala."kazem tuzno i krenem da izadjem iz njene sobe, ali osjetim da mi je lakat stegnut i shvatim da je to njezina ruka,"mislila sam da me ne zelis ovdje. Sad sam iznenadjena. Oduvjek sam mislila da te ja gnjavim, ali vidim da sam sad pogrijesila."nisam samo ja to mislila vec mi je ona to i rekla nekoliko puta...
"Sada bi mi prijalo tvoje drustvo. A i mogla bi da, naravno ako si zavrsla sa pakovanjem, meni da pomognes..."znala sam da joj nesto treba cim me je zaustavila, a da joj nesto ne treba izbacila bi me iz sobe sa noge na nogu... I ranije sam znala da je zlobna prema meni i da me samo iskoriscava, ali takva je moja sestra, znam iz dubine duse da me makar mrvicu voli, ali sada..."Pa hoces li mi pomoci ili ces tako stajati cijeli dan?"trgnuo me je iz razmisljanja njen ozbiljan glas.
"Da, naravno."odgovorila sam joj kratko i uzela par njezinih majici i slozila ih u kofer.
**************
"Eto, a sada sta dobijam za to sto sam ti JA SAMA spakovala robu u kofer?"kazem sarkasticnim glasom, sa naglaskom na ja i sama.
"Pa mozes da dobijes samar uz usi!A sada mrs iz moje sobe, govedo!" iiiii, znala saam, takva je moja sestra, drska, ne ljubazna, ne kulturna i nikad nije u zivotu zaplakala, a da tek znate kakvo je njeno ponasanje prema roditeljima...Pffff e tek bi se tada zacudili, nikad nije cula ni za strahopostovanje, a kamo li za postovanje uopste.
Tata pakuje kofere u gepek od crnog dzipa, a ja i Angelin sjedamo na zadnja sjedista, dok mama iznosi jos neke stvari iz kuce, nesto sasvim ne bITNO...
I konacno, krenuli smo.Proslo je jedno pola sata voznje i prilazimo jednoj ostroj kriviniu koju je tata usao sa velikom brzinom.Cujem mamino i tatino vristanje, koje me budi iz dubokog sna. Ja i Angelinu isto vrijeme vrinemo kada vidimo da se velikom brzinom priblizavao celikoj stijeni...
*************************
Oko mene je sve bijelo, jedva otvaram oci od zasljepljujuceg svijetla. Posle dugog vremena shvatim da sam u bolnici. Tada se oko mene stvore mnogi doktori.Jedan mi prilazi i pita me nesto, ali ja ne obracam paznju na njegovo pitanje vec uzurbano pitam gdje su mi roditelji i sestra.Od njegovog odgovora, krv mi se sledila u zilama, rekao mi je
"Pa, gospodjice, vi ste bili u komi 3 godine, morate se smriti. Vasa majka i vasa sestra su na zalost su preminule u toku saobracajne nesrece, a vasem ocu je paralisana jedna noga jedna ruka.. Moje saucesce!"Sssta on to govori?? to nije moguce, nee, NIJE MOGUCE .... JA, BOLJE DA MENE NEMA NEGO STO SU NJIH DVIJE POGINULE... Moj svije se srusio..
*END OF FLASHBACK*
"Hendersonova, gdje ste to krenuli?"upitao me je dobro poznat glas gospodje Compleano.
"Kuci, da li je to neki problem, svi casovi su se zavrsli, pa bih trebala krenuti!"kazem drsko, dok mi ona strijeljajuci me pogledom kaze
"A-aa,Ne ides ti nigdje mlada damo, sve dok ti i ja ne raspravimo ono oko bjezanja sa casova sa Melissom!" aaaooo, zeno aman, vise svakog dana ostajem duze u skoli nego sto bih trebalo zbog bjezanja sa casova.
"Ne, ne, ne, ja SADA, ODMAH IDEM KUCI!"rekla sam joj unoseci joj se u lice, a ona me sa cudjenjem i strahom pogledala. Znam da zbog ovoga necu bas dobro proci, ali me nervira do sada imam skoro 25 ne poravdanih i znam da ce me kad tad izbaciti iz skole, ali boli me krurac, nije me vise briga...
Uzurbano izlazim iz skole i dotrcavam Melissi. Melissa je visoka, plava djevojka sa smedjim ocima. Ona je bila moja velika suprotnost i moja bff. U svemu me je podrzavala, i zahvalna sam joj na tome.. Ona je vise bila dobra curica (good girl) dok sam ja vise naginjala na losiju i po meni bolju stranu ja sam prozvana DARK GIRL.
"Izvini sto si cekala, ali me je zadrzala glupa profesorica, svaki Boziji dan. Zena mi vise ide na zivce!"razderala sam se. Krenule smo ubraznim koraci ma kuci...
Na putu do kuce vozile smo se mojim crvenim kabrioletom.. Sve dok nismo dosli do Melissine kuce. Na pragu nas je docekao njezin brat, jako je sladak, ali nisam zaljubljena u njega. On ima plavu kosu, kristalno plave oci i rumene usne. Jako je zgodan*-*
Pozdravio nas je i negdje se izgubio. Utrcale mo u Melissinu sobu i bacile se na krevet.
YOU ARE READING
Dark Girl- H.S - ON HOLD!
FanfictionU mom zivotu se sve odvijalo dobro dok nisam izgubila majku i sestru u saobracajnoj nesreci koja se dogodila kada sam imala 14 godina... Od tada sam pocela da se povlacim u sebe, nisam razgovarala ni sa kim, vecina u skoli mi se smijala... Tada sam...
