Šuplja Istina

IV

Verovali su mu, znao je šta radi. Radio je svoj posao valjano. Stekao je poštovanje tokom dugih godina rada. Voleo je svoj posao, ali više od svega voleo je svoju ćerku. Ona je bila razlog tolikog truda, njegova najveća insipracija, ali i najveća slabost. Trudio se tokom života da svo znanje i iskustvo, koje je smatrao da će dobro doći u životu, utka u nju. Čuvao je i negovao kao što biserna školjka neguje svoj biser.

Rekla mu je za sumnju. Posavetovala se sa njim. Iznela mu plan. Želela je da pomogne ocu, da ga spase sramote. Da mu ukaže na moguće loše stvari koje nesvesno obavlja tokom posla, misleći da pomaže zajednici.

***

Volela je društvo i komunikaciju. Male stvari sa velikim značenjem. Obostrano pisano pismo sa mirisom kestena. Uživala je u šoljici bele kafe dok je čitala dnevne novosti na svom laptopu. Odlazak na posao predstavljao joj je odušak njenom dnevnom ritualu obaveza. Naime, rođena u Toskani, pod vrelim crepom bolnice, oglasila se prvim plačem tog jutra. Pretekla i satove u obliku petla, vreme rođenja bilo je 5 sekundi pre 9. Radila je kao prevodilac španskih foruma lepote na italijanski. Radno mesto bilo joj je gde god je poželela da bude, ali najčesce je odlazila u Sayonara biblioteku koja se nalazila na uglu Ritrunove i Prosinove ulice. Vreme provedeno tamo prolazilo je mnogo brže no bilo gde drugde, zvala je to „fenomen brzog pozdrava". Samoća joj nije nimalo smetala, godila joj je. Mogla je uživati u svojim mislima, bila je skoncentrisana na svoje radove i dani su joj bili kratki. Svi u kraju znali su za tu veselu devojku sa lepršavim haljinama. Čak je i parfem prolećnog šmeka nazvan po njoj, Terrinola.

***

Oznaka na pištolju bila je W041251R. Na internetu su saznali da se ova oznaka zapravo nije odnosila na pištolj, već na artikal u bazi podataka za svetske resurse. Postojala je banka u kojoj su korisnici odlagali svoje predmete u trezore na čuvanje. U aktovki, ispod sunđera, našli su plavi ključ neobičnog oblika, poput trzalice za gitaru. Pretpostavili su da je ključ odgovarao bravi trezora u kojoj se krila tajna operacije „Ground Power".

Otvorili su kasetu. Unutar zarđale kutije gde se nekada nalazila krema za lice nalazio se par naušnica. Srebrne kukice držale su po grumen žutog dragog kamena obmotanog u zelenkastu metalnu mrežicu. Još uvek im ništa nije bilo jasno. Kon je podigao kutiju kako bi bolje osmotrio naušnice. Videvši mala jezgra u oba grumena i sitne crvene čestice u haotičnom kretanju shvatio je pravi potencijal ovog unikatnog nakita. 

„Apsorptivne mogućnosti ovog jedinjena su nezamislive! Koliko samo energije u tako malom prostoru, a još koliko je samo može biti!" – divio se.

 Razumeo je razlog njegovog šestomesečnog proučavanja fosfornih perli u uslovima visokih temperatura. Bilo mu je jasno koliko je značajno njegovo otkriće „endurijuma", novog elementa koji poseduje sposobnost samoobnavljanja energije. Nije želeo da se meša i dalje „pridonosi" razvitku firme, odlučio je da će napustiti posao, a ovaj problem ostavlja u Semove ruke.

***