Dani su prolazili, a meni su svaki dan pricali da cu biti u redu, ja naravno jos uvek nisam znala ni sta mi se desilo.
Svi su bili nasmejani kada me vide, ali ja iako sam bila mala videla sam im u oku tu skrivenu suzu, jer da oni su tacno znali sta mi je monstrum uradio.
U sobu je usla ista ona doktorica koju sam videla prvi put kada sam otvorila oci.
-Cao duso, imam pitanje za tebe. U hodnik su jedna teta i jedan cika, policajac, da li mozes da pricas sa njima? - to je bio prvi put da me neko pita da li mogu, svi su samo zeleli
Klimnula sam potvrdno glavom, i ona je izasla, posle par trenutaka vratila se u sobu a za njom su isli, mlad momak i malo starija zena.
-Cao, mi samo zelimo da ti postavimo par pitanja, mozes li da pricas? - pitao me je policajac jako pazljivo
On je bio jako visok, mrsav i imao je crnu kosu, a gospodja djega je bila niza sa plavom kosom.
Ja sam klimnula glavom i tiho rekla - da-
-Samo zelim da te pitam, kada te je tvoj tata uzeo, da budes sa njim? -
-Ne znam! - rekla sam zbunjeno
-Da li te je tukao stalno? -
-Da! - Odgovarala sam najkrace moguce
-Mislim da je dosta, vidite da je jos uvek uznemirena! - rekla je doktorka
Klimnuli su glavom i izasli su iz sobe.
-Policajac-
-Izvinite, mogu li vas nesto pitati kao socijalnu radnicu? - nadao sam se pozitivnim odgovorom
-Naravno izvoli te! -
-Zeleo bih da usvojim ovu devojcicu, sta je potrebno? - pitao sam sa blagim osmehom
-Mislim da to nije dobra ideja! -
-Samo mi molim vas odgovorite na pitanje! -
Mislila se par sekundi a onda mi je odgovorila ni malo ljubazno
-Sta ce vam ovo osteceno dete, da mucite muke sa njom, vi niste normalni! - sa dozom podsmeha mi je odgovorila, ni malo profesionalni, gde je tu odgovornost socijalnog radnika
-To sta ce mi ovo dete je licno moja stvar, da li cu ja mu iti muke je isto moja stvar, mislim da o tome ne trebate vi da mislite. Pitao sam vas lepo i ljubazno, ali vi ocigledno ne znate raditi svoj posao kako treba, niste vi za ovaj posao! - rekao sam mozda i previse drsko
Okrenuo sam se i otisao kod doktorke
-Izvinite opet ja, imam par pitanja, mogu li da udjem? -
-Da naravno izvoli te! -
-Da se predstavim zovem se Nemanja. -
-Valentina, drago mi je. -
Seo sam preko puta nje i nisam znao kako da pitam.
-Kako je?-to je nesto sto me najviše interesovalo
-Sta da vam kazem, u jako je lose stanju, ono sto joj je onaj monstrum uradio je uzasno. Znam nije profesionalno da tako pricam kao doktor ali je uzasno. -
-Da znam, i ja se cudim kakav je to otac, kada sam je ono vece video kako lezi krvava i bespomocna. Pa ona je samo dete! -
-Znam! - jedino je sto je rekla, a onda smo zacutali na nekoliko trenutaka
-Zeleo bih da je posecujem ako je moguće? - to je jedino sto zelim, i naravno da je usvojim da joj pruzim do kakav zeli
-Naravno, uvek ste dobro dosli, mislim da ce i njoj odgovarati da neko bude tu pored nje! -
-Hvala vam. - pozdravio sam se i ustao
Sada krece moja najvažnija misija.
Dolazi polako vreme kada ce mala devojcica imati barem malo bolji zivot.
