Jutro mi je konacno svanulo, i vreme je bilo da krenem da se spremam jer moram tatu i mamu da vozim na aerodrom.
-Jeste li budni? Mladenci! - pocela sam da vicem i da se smejem.
-Budni smo mi odavno, spremni smo, ajde da doruckujemo pa da idemo! - nesto su bez voljni, sigurno im se ne ide.
-Ajde trgnite se, idete da uzivate ne da vas streljaju. -
-Ostajes sama, kad bi i ti posla. - dosadni su, pa nece mi vecito dadiljati.
-Idete sami i tacka, bicu ja dobro. - pa bicu zar ne, nisam nesposobna.
Nista dalje nisu hteli da komentarisu, znali su da necu krenuti. Pa ljudi zasluzuju malo samocu da obnove ljubav, pa necu ja crknuti gladna. Taman cu se i ja odmoriti.
Doruckovali smo, rasklonili sa stola, dok su oni proveravali da li je sve spakovano ja sam sudje stavila u masinu i mogli smo krenuti.
Na putu do aerodroma su samo gledali u mene, kao da je ovo poslednji put koji me vide, i to me pomalo plasi.
-Stigli smo! - rekla sam cim smo stali na parking.
-Zelite li da idem sa vama dok cekate avion?-mozda ce im biti lakse.
-Ne, mozda se predomislimo i vratimo, a ne zelimo da te razocaramo, tako da bezi sto pre! - poceli su da se smeju. Poljubili me i otisli.
A sad krece zurka, jedva cekam da stignem kuci. Na putu do kuce sam smisljala sta bih mogla da radim.
I odmah mi je na um pao Damjan.
Da je tu mogli bi da isprobam razne seksualne akrobacije, ali ja curka odbila ga pre nego sto se covek ponudio.
Da li bi bilo ruzno, ispala bih sigurno seljanka kada bi mu se javila. Mozda kao da pitam za sestricinu i sestru. Mada koga ja zavaravam one su dobro to odlično znam, izvestavaju me iz bolnice.
Da ga pozovem za uslugu, ali kakvu uslugu pa covek je barmen, a ne mogu ga pitati da mi posluzuje na koktel zurci kada je necu ni praviti.
Ali ocigledno da su mi misli dovoljno jake, jer pogodite sta, upravo stize poruka i od koga je.
A ipak nije od njega, vec policajac koji dezura, kaze mi da je sve u redu. Rekla sam im da me obavestavaju na svakih 2 sata porukom kakvo je stanje. A ako se nesto desi odmah da mi jave.
Ma pozvacu ga, da reci cu da mi tv nesto ne radi, a da nema nikog kuci, ja ne znam, a agent za kablovsku mi se ne javlja da moze.
Uzela sam telefon i okrenula njegov broj.
-Khm? - evo ga zvoni.
-Halo? - javio se posle drugog zvona. - Odmah se vracam! - culo se sa druge strane slusalice
-Hej cao? - boze sta sad da mu kazem.
-Hej izvini sto te prekidam, jesi li slobodan da pricas? - kako mi je sad glupo sta da mu kazem
-Naravno, izvoli. - kako ima seksi-sladak glas uff.
-Ako nije problem treba mi uslugica mala, ali ako imas vremena naravno. - Mila ubi se
-Imam, sta treba? - da li je malo hladan? Pa naravno da je hladan kad si ga odjebala.
-Kablovska mi ne radi nesto, a tata i mama nisu tu, jesi li mozda dobre volje da dodjes da pogledas? - jao koja sam ja glupaca.
-E izvini, nisam, mislio sam da ti nesto ovako treba sto ti mogu pomoci. Bolje zovi nekog Drugog. - ovo drugog mi je kao naglasio. Ma sigurno sam umislila.
-Okej, nisam ni trebala da te uznemiravam oprosti. - rekla sam i spustila slušalicu.
Cim sam prekinula stigla je poruka.
-Znam da ti je kablovska okej, jer cuju se kola u pozadini, a koliko znam kablovske nema u kolima. Posalji adresu! - omg on je luda
Evo ga jos jedan deo, malo sam se zaneo pa je malkice duzi, veceras ako budem mogao napisacu bar jos dva dela. Hvala vam na aktivnosti ljubim😘
