-Vidi sve je u redu, i ja nekad pricam tako naglas! - gde u redu, prvi put ga psujem, drugi put mu kazem da ne flertuje sa mnom, treci put mu kazem da ne zelim nista sa njim, cetvrti da dodje, a peti pricam sama sa sobom. Pa decko tacno zna da nisam normalna.
Samo sam nastavila da cutim sa pognutom glavom. On je izasao prisao sa moje strane i otvorio mi vrata.
Ja sam i dalje ostala da sedim nepomično.
-Hajde!? - pruzio mi je ruku da izadjem.
Prihvatila sam ruku, izasla iz automobila, i nadala sam se da ce je pustiti. Ali ne covek je nastavio da me drzi za ruku i da me vodi celim putem do stana.
I da odakle mu pare ako radi kao barmen, da prvo kola koja ostaju Boga oca, drugo zgrada u najelitnijem delu grada i on tu ima stan. Meni je nesto sumnjivo ovde.
Iako sam imala previse sumnje nastavila sam da cutim sve do ulaska u stan, i kada sam videla kako je stan opremljen morala sam da progovorim.
-Da li si to bogat? - da to je pravo pitanje. Svaka cast glupa Mila.
-Ne, odakle ti to?-on me sada ocigledno jebe, tj zeza.
-Kola, stan? - sta drugo da kazem, zar ne.
-A to, nista samo sitnica, nebitna stvar.-da tacno me zajebava.
-Nemoj se uvrediti ali obican barmen ne moze imati sve ovo? - ni u ludilu bre.
-Ko je rekao da sam obican baren? - pa i to sto kaze, nisam mogla na osnovu prvog vidjenja da znam sta je.
-Ja sam zigolo, unajmi me! - poceo je da se smeje kao lud i krenuo da odlazi negde u nekom pravcu ne znam gde. Pocela sam da ga pratim i zavrsili smo u kuhinji.
-Kafa, moze? - skinuo je majicu i ostao je u farmaricama. On to mene proziva.
-Pre bih tebe!-
-Mene ces dobiti kasnije! - jao ne opet moj brbljivi jezik, opet sam rekla naglas.
-Moze! - pravila sam se sa nisam nista cula. On je to primetio i poceo opet da se smeje kao lud.
Skuvao nam je kafu, dok sam ja balavila nad njim, a kad on pogleda u mom pravcu pravila sam se luda. Kako je savršen plocice, tacno bih lizala slag sa njih.
-Izvoli kafa! - rekao je i ja sam se trznula iz transa.
-Moram ti nesto reci! - krenuo je da se približava. Na sta sam se ja cimnula i udarila ga celom u nos. Kako sam to uspela pa ne znam ni sama.
-Izvini molim te, nisam namerno! - pocela sam da panicarim, iz njegovog nosa je krenula krv da ide.
-U redu je, ne panicari dobro sam! - on se samo smeje, nije on normalan kao ni ja.
Nasla sam brzo ubrus i napravila kao neki cepis i stavila mu u nosnicu da mu krv prestane curiti.
Uzela sam ga pod ruku i krenuli smo ka kaucu koji se nalazio u dnevnom. On je seo ispred kauca na tepih i mene povukao u krilo.
-Znao sam da ces se javiti! - ma nemoj me zajebavati, pa ni ja nisam znala a ne ti. Ne seri momak molim te.
-Ma jel? - odgovaram mu dok mi on stavlja pramen kose iza uveta, a ja se drzim za njegove cvrste plocice.
-Mhm! - krenuo je opet da me poljubi, jao sta da radim.
E sad vec krece zahuktavanje, videcete sta spremam za vas. Ljubim vas😘
