O B S E S S I O N

Chapter 1

Svanulo je jutro,Mama i tata su otišli,a Mia je bila šofer naravno.došli su na Incheon aerodrom pozdravili su se ali Mia je imala neki loš osećaj "a da vi ostanete još koji dan?",stala je ozbiljno "žao li je zlato ali nije moguće...na žalost sutra nam počinje posao." Bilo je vreme da podju Han i Mia su se pozdravili i krenuli kući,dovezla je Hana kući.
"I ti imaš loš osećaj?",pogledao je nekako čudno Han nikada nije imao taj izraz lica "da,ali sve će biti okey Hanie",nasmejala mu se i otišla kući.
Došla je kući i sela u fotelju,upalila je tv,tako je sedeći i zaspala.Ali ubrzo je budi zvuk lupanja ba vratima,protrljala je oči i ispred sebe videla Minhoa.
"Mia,mogu ući?",kada ga je pogledala imao je suze koju si bile vidljive "naravno Miho,udji",nije znala šta se desilo niti je smela da ga pita šta se desilo "jeli sve okey Minho?",pogledao he suzavam očima i rekao "moji su me izbacili her sam slomio skupu vazu koju je kao bila još iz 17. Veka...i rekli su da sam propast za porodicu",kada je  to čula uhvatila ga je u zagrljaj i šeila dok je on plakao jako.
"Ostani kod mene koliko god hoćeš,beću da moj prijatelj ostane napolje kao mačka hahaha"
Pogledao je u nju i nasmejao se "hvala ti Mia..."
Zagrlio je,"dodji pokazaću ti sobu",uhvatila ga je za ruku i odvela do muške sobe
"ovde je bio Han ali sada je tvoja boy",nakon pokazivanja bili su gladni ali su otišli do prodavnice,izašli su a prekoputa bilja je njegova porodica,Mia je videla da je Minho krenuo da plače ali ga je Mia omela u tome "idemo dalje ili bliže?",proklimao je glavu i pogledao u nju i uhvatio za ruku što se Babgchanu nije svidelo "idemo vamo?",nasmejao se kao da se ništa desilo nije "idemo".