O B S E S S I O N

Chapter 1

Ali dok su se oni medjusobno svadjali...Minhou je bilo dosta "PREKINITE,RODITELJI SU JOJ POGINULI BEMA ONA VREMENA ZA VAŠE RASPRAVE IDITE U KUĆU PA SE SVADJAJTE A NE OVDE.",G.Bang je pogledi Miu kija je bila sva sužava i uplakana.
"O dušo oprosti nismo znali...",Mia ih je pogledala i blago se nasmejala "u redu je,nadam se da ćete sutra doći...",Gospodja Bang je pogledala u nju i rekla "naravno da hoćemo dušo",došla je do nje i zagrlila je "Han ima turneju pa neće stići a vi ste mi jedini ostali",rekla je jecajući i gledala ravno u Bangchana koji je gledao nju sa nekim tužnim očima koje niko nije mogao videti kao sada Mia u ovom trenutku.Oni su izašli a Mia i Minho su ostali sami,Podignuo je Miu i odneo u njenu sobu,trenutno joj samo san treba.Ali u snu se isto nije proslavila.Sanjala je nikog drugog osim Bangchan,Sedeo je na njenom krevetu dok su crvena svetla bila upaljena,Sedeo je i gledao u nju kako plače i tada je iz njegovih usta izašle reči koje će ona pamititi "Znaš,volimo se samo naša srca neće to joj priznati.".Tada se probudila i znažno disala a pored nje je bio Minho koji je sedeo i spavao na stolici. "O bože Mia si dobro?",jako se uplašio tačno je mogla da oseti njegove otkucaje srca daleko."ma tvoj brat me i u snovima
proganja",nasmejala se kada he to rekla "ko Bangchan ili Felix?",a da zaboravila je da ih ima dvojca "ma Bangchan",kada je to rekla shvatila šta je rekla uhvatila se i udarila preko usta.
"Hahaha,Bangchan?",Minho se tresnuo sa te stolice od smeha, a Mia je samo izborila da vidi dali je dobro,kada je skontala da je dobro i ona je pala u smeh i tako su jedno dobrih 40 minuta se smejali.
"Dobro je u-umreću"dobacio je Minho i seo na krevet.Ali Mia se uozbiljila kada je skontala da je Chiko zatvoren ceo dan,brzo je ustala i otvorila vrata videla je malo biće kako se gega do nje i zaleteli se na nju tako da je Mia pala.Ostatak večeri proveli su veoma dobro.Ali došlo je to užasno jutro,obukli su se i Mia je vozila njen auto.Dok je bila ceremonija Mia je plakala a Bang han je bio sa njene desne strane i gledao je...nije mogao da izdrži kako pati pa joj je prišao i jednom rukom obgrlio njeno rame,kada je skontala krenula je još više da plače i pala mu je u zagrljaj.a on je njegovim hladnim glasom govorio "sve će biti okey..",mazio je po kosi a ona ga je samo pogledala i shvatila šta je uradila,udaljila se i tada he Hyunjin došao do nje "Miaaa,si dobro,kada sam čuo nisam mogao da verujem",Hyunjin je uvek sve pravio kao da je atomska bomba pala DrAmA qUeEn.
"Dobro sam hyung,kako mora haha",nasmejala se jedva ali Minho je uhvatio za rame i došli su da Mia sedne dole na pod.
"Sedi biće ti lakše",nasmejao se blago a Mia je sedela i držala maminu i tatinu sliku koju je jako stegla i gušila se u suzama.

                                         ...