O B S E S S I O N

Chapter 1

Nedugo zatim vratili su se iz prodavnice i spremali hranu.Jeli su i već je polako pao mrak.Svako je otišao u svoju sobu,Mia,lega je u svoj krevet i prevrtala se jer nije mogla da spava,ali u jednom trenutku čula je nešto ispod njenog prozora,nije smela da ustane pa se prekrila ćebetom preko glave,ali čula je kako neko otvara prozor i prilazi njenom krevetu,otkrila je glavu i videla da Bangchan stoji ispred nje,vrisnula je ali tiho i šaputom zapitala Bangchana koji je stajao i gledao je kao statua,i smejao se prljavo "šta ti radiš ovde?",pogledao ju je i polako se peibližavao njenom licu,vili su toliko blizu da se njihove usne spoje ali tada je Bangchan rekao "rekao sam da te želim,veštice",nasmejao se a Mia je bila veoma veoma veomaaaa besna "da da kao i svaku drugu,pa je sutra dan ostaviš,Bangchan,idi kući",rekla je besno dok ga je odgurnula od sebe.
"A ne,ti u kući imaš nešto što je moje..",Mia je zastala i mislila šta to može biti,"šta?",Bangchan se ponovo nasmejao jer zna da tako iritira Miu "pa tebe",krenuo je da se smeje a Mia je njegovom šakom prekrila njegove usne "dobićeš to što tražiš kada budeš drugačiji i promeniš se do tada bišta prinče",namignula mu je a on je stao zamišljen,okrenuo je očima i sišao dole "inače hvala za šifru od interneta",o božeee "kako znaš šifru?"
"Nije kao da moje ime stoji u njoj",Mia se zacrvenela i ostala da stoji dok je Bangchan otišao preko puta.
Mia je zaspala,dok je Bangchan razmišljao o Miinim rečima koje su ga veoma dotakle "ja da se promenom hah,neka sanja",Legli su i razmišljali jedno o drugom,i tako naravno zaspali.
Došlo je divno jutro,Mia je ustala pre Minhoa i došla u kuhinju upalila je tv kada je čula da je Seoulski avion koji je išao za New York pao...kada je to čula ispustila je staklenu činiju koja se razvila u najsitnije delove,tada zvoni joj telefon i nada se da su to mama i tata i da je zovu da su se sigurno smestili i vratili,ali videla je da je Han a inače Han je solo artist i ima turneje daleko..."Mia,si videla...vesti?",bila je skamenjena nije znala šta da kaže "Han...to je laž?",pokušao je da bude normalan preko telefona ali... "na žalost je istina...sva tela će biti danas prebačena u Seoul...sutra će se održati sahrane...ja neću moći da stignem nikako molim te drži se",nije mogla da veruje bila je u čudu nije htela da veruje da se to desilo "pazi se ti,i slušam te sutra preko tv-a,volim te Han",rekla je to smireno "i ja tebe sekić",završili su i tada je Mia krenula u plač.
Do nje je došao Minho brzo jer je čuo neku buku i zatekao Miu kako sklupčano sedi u kuhinji u rukama drži staklo od činije.Brzo je dotrčao "Mia,jeli sve okey?",nije ništa govorila uzeo joj je stakla i video da ima rane po dlanovima,uhvatio je i doneo do stolice,uzeo je zavoj i sredstvo za čišćenje rane i
brzo došao dole,dok je čistio i previjao smirila se
"Si dobro...šta se desilo?",pogledala ga je on je bio tako brižan i blag...nijedna osoba nije kao Minho poredak svi misle da je Minho usvojen od strane porodice Bang...ali nije tako...liči na Chana...
"Znaš...mama i tata...Seoulski avion...",tada mu je sve bilo jasno kada je završio sa previjanjem,došao je do nje i snažno je zagrlio.Trebao joj je taj zagrljaj Han je daleko...sada ima samo Minhoa,"Minho,hoćeš moći sa mnom na sahranu...?"
Nestrpljivo je očekivala je odgovor "naravno Mia,naravno da hoću",andjela se kao i ona i zagrlila ga je. "Hvala ti Lino...hvala ti"
Dok su se obi grlili porodica Bang je uletela u Miinu kuću i videla njih kako se grle.
"Lee Rihino Minho",rekla je G.Bang koja je bila veoma besna,ali kada je videla Minha i Miu raznežila se.Ali Bangchanu se to nije svidjalo...