Danteov sindrom

III deo

Tog je dana porodica de Nairo izgubila dva člana.

Valerija de Nairo bila je zarobljena u crnilu i bolu.
Nakon što je muža sahranila, nastavila je da pije, pati, a posao je, kao i ona, počeo da propada.
Dvadeset njenih godina je uništeno.
Tako je mislila, pa se tako i desilo.
Valerija to nikom nije pričala, ali je najviše boleo gubitak muža. Bio je to čovek njenog života, nekom kome je poklonila svoje najlepše godine, neko sa kim je ostvarila sve svoje snove. Neko sa kime je šesnaest godina imala ćerku, neko sa kim nije umela poštovati brak i ono vredno plavooko što imaju.
Za posao nije marila, kao ni za novac, imali su ga činilo se na pretek, a i da nisu Valerija je uvek bila savršeno sposobna, ambiciozna i pametna žena. Mislim da bi opet sve isto sama sagradila.
Luna.
Nikada nije umela popričati sa njom.
Ono što su proveli do njene tridesete godine bilo je celo njeno roditeljstvo i sve što je poklonila Luni.
Kako je mogla tako malo da voli svoje dete?
Sve pada u vodu sada kada je sama.

Iako joj je četrdeset i jedna, Valerija je jako lepa žena.
Šteta što su je sopstvene ambicije ubile.
I ljubav koju je gajila prema hladnokrvnom čoveku.

S druge strane, Luna je za ceo svet nestala.
Nakon godinu dana neprestane istrage proglasili su je mrtvom. Valerija to nikad nije mogla prihvatiti.

- Dok ne vidim njeno mrtvo telo, nikada neću prihvatiti to! Dajem Vam koliko želite novca, samo nemojte prestati da je tražite! Nikada! - govorila je svojim ljudima od poverenja. Valerija je bila predivna devojka do svoje tridesete, bila je jako dobra, lepa, pametna, ali je nekako uvek bila naivna. Zato je njen muž, Nikolas de Nairo, uvek bio taj koji je pričao sa ljudima. Ona je bila tu da ih namami, a on da sklopi dogovor.

S druge strane, na čak osam sati leta od Valerijinog uplakanog lica, na hladnom betonu vlažne tamnice nalazila se plavooka devojka prelepog lica.
Gladna, u polu mrtvom stanju, sa živim ranama na telu, ležala je i čekala svoju smrt. Pred očima joj je bio samo njen otac.
Još malo. Doći ćeš mi, nije vreme.

Glasno škripanje vratima uznemirilo je i nateralo da pogleda u izvor svetlosti i zvuka. Sva mokra, bleda, krvava i umorna gledala je čoveka ispred sebe. Pričao joj je nešto na jeziku koji nije mogla da razume, potom je uzeo u svoje naručje i odveo u neku novu prostoriju koja je izgledala poput studija.
Samo je ostavio da leži na krevetu, a nedugo zatim pojavila se nepoznata žena u prostoriji.
Ona joj je uredno očistila rane, nahranila je nekim buđavim kiflama.
- Danas je možda tvoj srećan dan. Neko od najjačih ljudi na svetu će te kupiti, a ti si nam najvrednija trenutno.

Trgovina ljudima je nešto o čemu se ćuti. To se dešava, ali se ne priča toliko.
Zašto baš ona?
Nije imala snage pitati bilo šta.

- A sada, nešto najvrednije iz naše kolekcije, jedina ćerka i naslednica najmoćnijeg trgovca oružja, Nikolasa de Naira.

Počeli su urlici u sali.
Na ovakvim skupovima postojala su tačno određena pravila, ničije lice od kupaca se ne vidi, najmoćniji sede u prvom redu, da bi lepo videli, a i u slučaju upada policije prvi izašli, i ko ponudi najviše - dobija. Ovaj prljavi klub bio je atrakcija moćnim ljudima koji su imali fetiše koje nisu mogli sprovoditi nad običnim damama. Bili su mirne savesti kada bi kupili devojku sa kojom kasnije rade šta žele jer je to njihovo vlasništvo.

Član jedne od najjačih kriminalnih porodica, de Kalderon, poreklom iz Španije, danas se našao na ovom skupu jer je načuo da će ćerka velikog de Naira biti na prodaju. Tu jadnoću je morao videti.
Na prezime de Nairo samo se kratko nasmejao... Godinama unazad, ove dve porodice bile su konkurenti. Najjači i najmoćniji ljudi.
Bio je u čudu, uostalom kao i svi, kako je neko ko je tako dobro trebao biti zaštićen tek tako ubijen i kako se njegova naslednica našla na aukciji, te se prodaje.

Tada je na binu iz malene sobice izbačena naša devojčica.
Čovek koji se na kratko osmehnuo se ukipio, očekivavši urađenu tatinu ćerkicu, ogromnih razvijenih grudi i napumpanih usana. Kada je ugledao devojčicu ostao je čudu, neka čudna jeza mu je prošla telom ugledavši njeno izmučeno telo i uplakano lice.

- Gospodo, početna cena je sto hiljada dolara. Možemo početi.

U njemu se rodila čudna emocija. Nije imao sestru, niti brata, bio je on jedini budući naslednik svog oca, ali ugledavši jadnu devojčicu, nije mu bilo svejedno.

- Duplo! Dvesta hiljada! - podigao je nepoznat čovek iz sredine.

- Četiristo!

- Šesto hiljada!

- Milion!

Bili su kao razjarene životinje koje se otimaju oko plena i ujedno želeći da pokažu svoju moć.
Prvi red bio je poprilično tih, a na Luninom licu se strah jasnije ocrtavao. Bila je uplašena i ogorčena. Suze nisu stajale.

- Dva miliona!

- Četiri!

- Deset miliona dolara!

Bili su brzi. Na voditeljevom licu ocrtavao se sve veći osmeh, što zbog ponuda, ali one najveće nisu ni počele jer je prvi red ćutao.

De Kalderon je ćutao i posmatrao njene izraze lica. Celo telo, koje je i onako bilo u ranama i znoju, treslo se. Njene oči su lutale po gomili i tražile izvore izgovorenih svota.
Kakva mu je ona investicija?
Došao je samo posmatrati jadnoću.
No, nešto je ljudsko proradilo u njemu.

- Dvadeset! - poviknuo je svojim jezivo dubokim glasom i podigao svoj broj, sedam. Time je privukao njen pogled.

Tek u tom trenutku, kada su im se oči spojile, on je mogao videti da joj suze sve jače teku. Jasno je video u tim očima daleku samoću, uplašenost, nezaštićenost...
Kao maleno ustreljeno lane, koje je nekim čudom još uvek živo i to na živoj tezgi čeka svog kupca.
Vredno meso.
Vredno miliona i miliona.

Noć je bila duga, kada su prešli petsto miliona već su se uključili najozbiljniji i najjači.
Većinom da zasite svoje, večeras još prljavije fetiše. Odvratna je i pomisao šta su bogati šezdesetogodišnjaci planirali raditi sa skoro pedeset godina mlađom i još jedinom naslednicom de Nairo!
Na kraju ostali su samo brojevi dva, predstavnik porodice Rodrigez i predstavnik princa iz Abu Dabija. Rodrigez je porodica poznata u svetu droge. Nakon Pabla u istoriji, danas su oni, no nikada niko neće biti kao Pablo.

- Sedam milijardi! - prinčev predstavnik se oglasio sa verovatno poslednjom ponudom.
Za mnoge ovo su bile već vrtoglave cene za fetiš i šesnaestogodišnjakinju.
No niko nije ustao i otišao, želeli su videti šta će se dalje dešavati.

Muk.

- Da li je to poslednja ponuda? - upitao je voditelj.

- Prvi put... - napravio je dramatičnu pauzu gledajući po sali.

De Kalderon se ubijao od razmišljanja. Ona mu ne treba. Ni da pokaže ko je najjači ni to mu ne treba. Ali zar će nešto tako maleno i već isprebijano biti još više mučeno?
Zar je bilo koja devojčica ovog sveta zaslužila takvu smrt?
Nesigurno je podigao svoj broj.

- Deset milijardi dolara.

Mirno je rekao i sada je nastala prava tišina. Čak i na Luninom licu je ovladao šok.
No na voditeljevom licu bio je to ogroman osmeh.
Nakon veće tišine i sami su svi već sve zaključili.

- Prodato broju sedam za deset milijardi dolara!