Dan je naprosto savršen. Sunce se probija kroz oblake i stvara savršenu prolećnu temperaturu. Osećam toplinu zraka na svom licu.
Lagani povetarac nežno pomera moje plave lokne, dok ja koračam bosa po zemljanom putu, noseći svoje visoke sandale u desnoj ruci.Ah, Toskana... Prelepa je. Nazvala bih je rajskim vrtom ukrašenim vinogradima po talasastim brežuljcima i ponekom belom palatom. Izgleda tako nestvarno i romantično. Zapravo, Toskana je jedna od najromantičnijih regija u Italiji.
"Imam puno sreće, baš punoo.."- govorila sam u sebi dok sam koračala i pogledom prelazila preko prelepog pejzaža koji se nalazio ispred mene.
Vraćala sam se sa posla. Da, ja radim ovde, u Toskani, u jednoj od najpozatijih vinarija na celom svetu.
Možda nekome posao u vinariji ne zvuči kao neki posao iz snova, ali ja ga volim.
Volim da posetiocima pričam o vinu, geografiji i turizmu i svim čarima Toskane i Italije, a volim i da svaki dan prolazim kroz ove magične predele.
Dok sam bezbrižno koračala po sred puta, iza sebe sam čula zvuk sirene od auta koji me je na smrt preplašio.
Izgleda da sam totalno odlutala u svojim mislima, čim nisam shvatila da mi se auto približava s ledja. Odmah sam poskočila u stranu i okrenula se. Auto se zaustavio pored mene.
"O moj Bože.."-pomislila sam.
"Zdravo.. Da li ti je potreban prevoz?"-upitao me je momak oštrih crta lica.
"Ovo je najlepši muškarac koga su moje oči videle"-rekoh u sebi, trudeći se da moj izraz lica ne oda moje misli.
Crna kosa, crne oči, crna brada. Oštar, samouveren pogled pun samopouzdanja. Delovao je savršeno, istovremeno i misteriozno."Može"-rekoh kao iz topa.
Nisam sačekala ni sekund da razmislim. Kao neka praznoglava devojka odgovorila sam bez razmišljanja. Ovaj momak može biti bilo ko, ali ja sam ipak pristala.
Pogledom je pratio moje pokrete.
Sela sam i zalupila vrata za sobom. Vetar je u tom monentu dunuo malo jače, te me je zapljusnuo snažan miris njegovog parfema.
"Veoma muževno"-pomislih u sebi.
Okrenula sam glavu ka njemu. Jos uvek je ćutao i gledao me, a onda je konačno upalio svoj auto.
"I, šta tako mlada devojka radi sama na ovom putu?"-upita, vrlo ozbiljnim tonom.
Sve vreme je imao isti izraz lica, koji je pratio svaku reč koja izadje iz njegovih usta, a glas mu je prilično grub i dubok.
Iskreno, želela bih da saznam ko je on pre nego što izadjem iz njegovog auta.
"Vraćam se kući.."-nisam htela previše da otkrivam o sebi. Za početak.
"Gde živiš? Odvešću te"-okrenula sam glavu ka njemu i pogledala ga.
On je već gledao ka meni.
"Živim u Firenci.."
Rekoh, te sam zabacila glavu nazad u sedište i gledala u nebo. Ruku sam izbacila kroz prozor i uživala u vožnji i vetru pomešanom sa prelepim mirisom muškog parfema.
"Onda sigurno poznaješ Toskanu jako dobro"-reče.
"Naravno"-rekoh uz osmeh.
"Hajde onda da mi je pokažeš -dodao je gas i krenuo putem koji ne vodi ka gradu, već na totalno suprotnu stranu.
_________________
Iiiii zdravoo ljudi. Evo mene sa novom knjigom. Uvodni deo je tu, malo je kraci ali nadam se da ce vam se radnja, likovi i ono glavno, knjiga, dopasti. Svasta nesto sam zamislila. Slike likova idu u narednom delu.😇
Podrzite knjigu i mene lajkom i komentarom. Kisses.❣️
VOUS LISEZ
Njegova Ljubavnica
Roman d'amourLucia je mlada, neiskusna devojka željna ljubavi i avanture. Jednog sasvim običnog dana sreće čoveka koji je izgledao kao njen muškarac iz snova, ne sluteći šta će se desiti ako se upusti u avanturu sa njim...