Osvojena do utorka

Treće poglavlje

Riku je bilo potrebno pet dana da nađe izgovor da svrati do vile u Beverli Hilsu. Nije bilo bitno što je njegov poslodavac trenutno u Nemačkoj na snimanju svog najnovijeg filma, niti što je korišćenje kodova verovatno samo rezultat lenjosti gošća u kući. Umesto da iz torbica izvade ključeve, one jednostavno ukucaju brojeve. Ključni fobovi su mu govorili tačno ko ulazi i izlazi iz kuće, a kodovi su bili namenjeni za baštovane i spremačicu. Ne za Džudi i Meg.

Rik je više nego što je trebalo posmatrao monitore za kuću u Beverli Hilsu i slušao sve što su mikrofoni uspeli da snime. Suština je bila da je želeo da vidi kako se Džudi prilagođava. Paparaci još nisu shvatili da sad u Majklovoj kući žive dve veoma atraktivne i poželjne žene. Rik je bio siguran da će slike odmah ispuniti tabloide kad su se devojke uselile. Ali se to nije dogodilo. Devojke su bile bolno tihe u dvorištu, a Rik nije znao ništa više o njihovim životima od komšija.

Baš bezveze.

Drugi alarm na njegovom uređaju ga je obavestio da je neko ušao u Volfovu kuću. Majklovo umetničko ime je bio način na koji je nazivao svoju rezidenciju u Beverli Hilsu. Rik je bacio pogled na monitor i primetio da je Džudi ovaj put zaista koristila elektronski uređaj... ali njena cimerka nije. Bilo je vreme za obuku i on je bio i više nego srećan da im je pruži.

Njegov motocikl marke Ducati je put od Tarzane do mesta gde su živeli holivudski elitni krugovi učinio jednostavnim. Motocikl je bio poklon od Nila. Njegov prijatelj je imao odličan ukus i znao je koliko Riku nedostaje njegov Mustang, koji je nedavno bio uništen.

Dva automobila na prilazu su mu postala poznata tokom prošle nedelje, Džudin ekonomični Ford i Megina dotrajala Tojota, koja je trebalo da bude penzionisana još pre nekoliko godina.

Pustio je da buka njegovog dolaska alarmira devojke.

Nažalost, ni Meg ni Džudi nisu primetile alarm zbog otvaranja kapije kuće niti zvuk snažnog motora motocikla koji je mirovao na prilazu.

Rik je prodrmao bravu na ulaznim vratima, pronašao je otključanu i provirio glavom unutra. "Zdravo?"

Muzika iz istočnog dela kuće mu je privukla pažnju.

Zakoračio je unutra i zatvorio vrata za sobom. "Zdravo?"

Osećao je treptaje iritacije kako mu se probijaju na površinu. Bilo je jedno koristiti pogrešan kod za ulazak u kuću... nešto sasvim drugo imati potencijalnog stranca koji stoji u predvorju... naoružanog stranca sa dve mlade žene u kući, same.

"Džudi?" Besan, Rik je krenuo prema muzici, spreman da započne predavanje.

Ispred prve gostinjske sobe, čuo je Džudin glas iznutra. Pevala je, užasno, uz muziku sa radija.

Zastao je i slušao.

Bože, bila je grozna. Nije mogla da uhvati tačan ton ni da spasi živu glavu, ali prokletstvo, nije trebalo to da sazna o njoj jer je ušao nepozvan u kuću.

Zvuk iz druge spavaće sobe ga je naterao da promeni pravac i uđe u glavnu dnevnu sobu kuće. Koliko god želeo da vidi svoju malu vilu golu, ne bi to učinio tako što bi je špijunirao u njenoj spavaćoj sobi.

Proveo je nekoliko minuta istražujući glavni dnevni boravak velike kuće i proverio Majklov deo kuće i garažu pre nego što se vratio u dnevnu sobu.

Žene još uvek nisu primetile njegovo prisustvo.

Na kraju se voda isključila, a muzika pojačala. Rik se udobno smestio na kauč i otvorio neki magazin o arhitekturi.

"Bože blagi, Gardnerova, koliko puta moram da ti kažem, ne umeš da pevaš!" Rik je čuo Meg kako viče na Džudi niz hodnik.

"Mogla bi opet da joj kažeš," promrmljao je Rik.