Osvojena do utorka

Četvrto poglavlje

„Saznaću sve o tebi, Meg. I ozbiljno mislim sve."

Meg je pogledala preko stola u Samantu Harison, koja nimalo nije ličila na ono što je Meg zamišljala kad joj je Džudi rekla da je Samanta, ili Sem, kako je volela da je zovu, vojvotkinja. Njena crvena kosa je prštala iz klipsne šnale koja ju je držala, a čak i sa potpeticama od deset centimetara, jedva da je bila visoka metar i šezdeset pet. Da, bila je obučena ležerno, ali skupo, a šminka joj je savršeno pristajala uz crte lica, ali bila je prizemna kao bilo koja od Meginih starih prijateljica sa fakulteta.

„Nemam šta da krijem."

Sem je podigla jednu obrvu i čekala.

„Uhvatili su me kako pušim travu u srednjoj školi jednom, skoro su me izbacili, ali se posle toga nisam više na taj način zabavljala u školi, pa su mi dozvolili da ostanem."

Blagi osmeh se pojavio na Samantinim usnama i Megina ispovest je nastavila da teče.

„Malo sam se provodila na fakultetu, ali me je astma sprečavala da konzumiram bilo šta opasno."

Sem je zabeležila nešto u svom notesu. „Treba li da znam nešto o tvojim roditeljima? Porodici?"

„Glasali su za legalizaciju marihuane u rekreativne svrhe i uzgajaju svoju na imanju u Vašingtonu. Totalni su hipici iz šezdesetih. Očeva porodica je jevrejska, a mamina katolička... nikad nisam bila sigurna šta to mene čini."

Sem se sad nasmejala. „Dakle, nemaš izražene verske sklonosti?"

„Više kao konfuzne sklonosti. Mama i dalje blagosilja slaninu kao što ju je naučila njena baka i stavlja je u sve."

„Imaš li braću i sestre?"

„Jedinica sam."

„Kako ti se zove profil na Fejsbuku?"

Meg joj je izdiktirala.

„Koristiš li još neke društvene mreže?"

Megini dlanovi su počeli da se znoje. Nije da je imala gole slike negde, ali nije bila potpuno sigurna za sve slike koje su snimljene u poslednje četiri godine. „Izbrisala sam profil na Majspejsu pre četiri godine. Nikad nisam skontala Tviter, ali još uvek imam profil."

„Kako si upoznala Džudi?"

„Na prvoj godini faksa. Bila je smeštena u sobi blizu moje. Često smo se sretale u hodniku dok smo čekale da naše cimerke isprate svoje momke. Nije nam dugo trebalo da se odlučimo da zajedno iznajmimo stan."

„Da li si znala da je Majkl njen brat kad ste se upoznale?"

Pitanje je Meg zvučalo čudno, ali je ipak odgovorila. „Nisam imala pojma. Pričala je o svojoj braći, ali tek kad su počele da kruže glasine i kad su ljudi počeli da se guraju da budu njeni najbolji prijatelji, rečeno mi je da je Majk zapravo Majkl Volf."

Sem je još nešto zabeležila.

„Zašto me to pitate?", Meg je pitala.

„Moram da znam kako reaguješ na bogate i slavne. Mnogi naši klijenti su ekstremno bogati, a skoro svi su poznati u tim krugovima."

To je imalo smisla. „Izgleda da svi u ovom gradu misle da su slavni. Nikad nisam upoznala toliko ljudi koji teže da budu neko i nešto u životu."

Njena buduća šefica se nasmejala. „A šta je sa tobom? Da li si ikada želela da postaneš "neko i nešto"?"

„Ne dovoljno da bih to ostvarila."

„Čak ni da započneš svoju pevačku karijeru?"

Meg je zapanjeno pogledala Sem. „Kako znate da umem da pevam? Da li Vam je Džudi rekla?"