Osvojena do utorka

Peto poglavlje

Zvuk uplakane bebe je dočekao Rika kad je ušao u dom Nila i Gven. Nil je bio veoma posvećen bezbednosti, pa je Rik znao da ga je Nil primetio mnogo pre nego što je kročio u kuću. To je bila neophodnost kad ti je najbolji prijatelj imao više od sto dvadeset kilograma čiste mišićne mase i vojnu prošlost u marincima, što mu ne bi predstavljalo problem da se obračuna sa uljezom koji bi nepozvan ušao u njegov dom.

Nil je bio beznadežno zaljubljen u svoju ženu, i zamalo ju je izgubio pre više od dve godine. To iskustvo ga je potpuno promenilo. Sad se smejao više nego što se Rik ikada sećao dok su zajedno bili na aktivnoj dužnosti, i više je pričao. Naravno, bio je tih kao i uvek kad bi nešto smišljao u svojoj glavi, ali je Gven uspela da ga otvori otkako se oženio njom.

"Nil?", Rik je pozvao dok je prolazio kroz veliku kuću, prateći izvor zvuka. "Gven?"

Plač je postajao sve glasniji dok je Rik prilazio zadnjim stepenicama ka dečijoj sobi.

Eksplozija ružičaste i ljubičaste boje je uvek izazivala osmeh na Rikovom licu. Soba je ličila na zamak, sa visokim baldahinom iznad kreveca.

Smrad je pogodio Rika pre nego što je shvatio sa čim se njegov prijatelj suočava.

Nil je stajao iznad svoje male ćerke, okrenut leđima prema Riku. "Nisam siguran zbog čega plačeš. Ja sam taj koji mora da se nosi sa ovim neredom."

Ema je počela još glasnije da plače.

Rik se naslonio na okvir vrata i prekrstio ruke na grudima.

Nakon nekoliko pokušaja sa vlažnim maramicama, Nil je odustao od uobičajenog načina menjanja pelena, podigao Emu na udaljenost ruke i okrenuo se prema kupatilu. "Hoćeš li samo tu da stojiš i gledaš ili ćeš da pomogneš?"

Rik se nasmejao. "Mislio sam da me nisi video."

"Znao sam da ćeš da pratiš buku. Ili smrad."

Emin mali plač je utihnuo dok su dvojica muškaraca ulazila u kupatilo. "Gde je Gven?"

"Pomaže Sem sa novom zaposlenicom. Pusti vodu," Nil je uputio Rika dok je držao ćerku iznad kade.

"Zar nije premala za kupanje u punoj kadi, tata?" Rik je odvrnuo slavinu.

Emine krupne oči su nekoliko puta trepnule, a mali osmeh se pojavio na jednoj strani usana. Sa samo sedam meseci, devojčica je već imala svog tatu obmotanog oko njenog sitnog prstića. Istina, Rik je i sam bio prilično osvojen. Plava kosica je tek počela da prekriva njenu nekad ćelavu glavu, a njene plave oči su uvek delovale kao da upijaju sve oko sebe. Posmatrala je, baš kao i njen otac, izgledalo je da procenjuje svet oko sebe, a zatim reaguje kako bi zadovoljila svoje potrebe.

"Uzmi ono." Nil je pokazao glavom prema prenosivoj slavini koja je služila i kao tuš.

"Čini se da si ovo već radio," rekao je Rik dok je usmeravao prskalicu dalje od njih i proveravao temperaturu vode.

"Kako toliko toga može da izađe iz tako malog bića, ne znam."

"Možda je previše hraniš," našalio se Rik.

Nil se nagnuo još više iznad kade. "Ja držim, ti pereš."

"Neka šutiranje počne, zar ne, Em?" Rik je pustio da voda prvo dotakne njena sićušna stopala, a zatim polako usmerio prskalicu ka neredu. Umesto da ispusti ratni krik, Ema se nasmejala i počela da šutira vodu dok ju je Nil okretao tako da Rik može da očisti njen zadnji deo. Posle malo sapuna, čišćenje je bilo gotovo, a Ema je bila umotana u mekan ružičasti peškir.

"Čini se da si savladao menjanje pelena," rekao je Rik dok ju je Nil ponovo oblačio i stavljao je u krevetac.

„Lakše je nego ribanje toaleta četkicom za zube."