Daleko od realnosti

Daleko od realnosti VI DEO

Ustala sam...Ali ovog puta Matej bije bio u mom snuck.Ustvari nisam ništa sanjala. Čudo.Šta se dešava? Dali sam ga naljutila? Ustala sam iz kreveta.Totalno zbunjena nisam se osećala kao da sam deo svog tela.Kao da sam van svoga tela.Šta se dešava? Ustala sam danas ne iden u škoku danas je vikend pa mogu provesti moje slobodno vreme radeći šta hoću.Spremila sam sebi doručak,jela sam,oprala sam zube obukla sam se.Ne znam zašto..Ali..Moji roditelji su prema meni bili mnogo ljubazniji šta je ovo? Javila sam mojim roditeljima da idem napilje da poršetam malo.
...
...
Otišla sam u šetnju da šetam.I osećala sam nešto što nikada nisam a to je.."Sloboda! Sloboda!" Počela sam da trčim kao petogodišnje dete.Ovo mi je prvi put da sam se ovako osećala.Šta se dešava? Pitala sam sebe opet i opet.Dok sam trčarala..Nisam ni ja sama znala gde sam trčala ali eto..Sloboda..Dok sam trčala.Zabila sam se u Dečaka..
Pogledala sam u njegove oči..Izgledao je isto kao I Matej..
...
Kako se zoveš? *Rekli smo u isto vreme*
"J-Ja? Maja.." Dečak mi se nežno nasmejao.Baš kao i u mojim snovima "Drago mi je moje ime je Matej"
Matej..Onaj Matej iz mojih snova onaj Matej koji me je toliko voleo onaj Matej koliko je čekao da me upozna uživo sem onih glupih snova

Samo me je gledao sa mekanim osmehom.A pre nego što sam znala šetali smo zajedno.Zabavljali smo zajedno.

"Pa Majice.Dali imaš neke hobije?" Matej me je upitao"

"Da volim svirati klavir,slikati,čitati"

Matej se samo opet nasmejao

"Baš slatko" moje lice je postala rumeno kad je to reko.Kada je reko da su moji hobiji slatki..

"A-A tvoji? A tvoji hobiji?"

Matej je pogledao u nebo i počeo da razmišlja o njegovim hobijima i odgovorio

"Ja volim da idem po muzejima da sviram violinu i da slušam muziku" nismo bili toliko drugačiji jednog od drugog.Skoro pa smo iste dve osobe.Ja I Matej smo imali toliko zajedničkog baš kao i u mojim snovima.

Nakon šetnja seli na klupicu odma pored reke koja daje predivan pogleda na zalazak sunca..Ovo nije san..Ne nije..Ovo je realnost.Nemogu da verujem.Napokon nekon ko me voli! Tako sam srećna.Naslonila sam se na njegove rame.A on se samo slatko kikutao.Gledali smo zajdeno predivan zalazak sunca.Baš kao u romantičnom filmu
"Majice,dali se osećaš slobodno?" Matej me je pitao sa njegovim nežnim glasom "da" odgovorila sam sa osmehom i pogledala sam u njega.Gledala sam ga.Moje oči pune ljubavi samo za njega.

"Majice,volim te"