Noć je pala.Više me nije bilo briga dali se moji roditelji brinu za mene.Ja i Matej smo još uvek sedeli na klupi i došlo je zvezdano nebo.Ova noć ja puna sa zvezdama.Bilo je kao i u snovima.Nije mi više ništa trebalo sem njega.Ovo više nije san.Ovo je realnost.Prava pravcata realnost.Tako sam srećna ja sam najsrećnija devojka na svetu.A onda..Došao je puni mesec.
"Mesec je baš predivan" Matej reče.Gledajući u mesec sa ljubavlju u očima.Uživajući u ovome baš koliko i ja. "Da..Predivan je" odgovorila sam.Još uvek sam bila naslonjena na njegove rame."Majice,imam jedno mesto za nas dvoje..Samo za nas dvoje.Ali moraš mi obećati.Bilo šta god da se desilo da ćemo biti zajdeno.Pošto mesto na koju ću ti pokazati će biti naše mesto zauvek.Naše samo..Naše mesto" pogledala sam u Mateja sa osmehom. "Da! Hoću! Hoću da idem gde god da si ti!" Rekla sam glasnim tonom.Zagrlila sam ga čvrsto.Ovo je ljubav..
...
Zajedno smo ustali I pratila sam ga gde me je vodio.Šetali smo zajdeno.Bio je pun mesec svitici su leteli oko nas.Zvezdo su unakolo plesali.Sijale samo za nas.Matej i ja smo došli na to mesto i to si vrata..Usred šume.
"Šta je ovo?" Pitala sam Mateju a on mi je odgovorio "Ovo je naše buduće mesto.Mesto na kom ćemo zajdeno zauvek biti zajdeno" otvorio je vrata i bela svetlost je izašla iz vrata.Mogla sam da oslepim koliko je bilo svetlo.Pogledao me je sa predivinim njegovim osmehom a onda..Mi je uzeo ruku
"Majice..Dali bi samnom u večni raj? Mesto gde ćemo samo ja i ti postojati?" Pitao me je Matej "Da! Da! Da!" Rekla sam i suze radosnice su mi curile niz lice.Bila sam previše srećna ne znam dali postoje druge reči van sreće da opišu šta sam osetila trenutno.Matej me je uzeo za ruku i ušli smo zajdeno kroz tu svetlost koja nas je vodila.
...
Kada sam ušla...Ušla sam u drugi svet.Bila je mekana trava okružena oko nas.Predivno sunce je sijalo njegovu jarku ljubav kroz njegove svetlostNosila sam..Belu haljinu sa sandalama a one je nosio Bele debele pantalone i belu majcu sa sandalama..Zar je ovo kraj mojih muka..? Sloboda,slobodna sam.Matej mi je useo ruku i srećno rekao "Majice sada napokom možemo da budemo zajdeno bez da samo bude u snovima!" Matej je rekao sa osmehom punim ljubavi,radosti..Ne treba mi više ništa od ovoga"Matej,volim te"
"Majo..Volim I ja tebe"
ESTÁS LEYENDO
Daleko od realnosti
EspiritualKratka priča ali ako bolje istražite i obratite pažnje na male detalje priča će da ima puno smisla