¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Držim Rosu za ruku i čekam da Cosmo dođe po nju i usput mi donese moju veterinarsku torbu. Ona cupka s noge na nogu razočarana što ne može ostati da pristustvuje dolasku Daisinog ždrebeta na svet.
– Mooooolllliiim te da ostanem. Obećavam da ću biti tiha, nećeš ni znati da sam tamo. To je jednom u životu događaj, molim teee... – kmeči i gleda me tim krupnim očima, njima ne možeš reći ne sve i da ti dušu zatraži, ali moram.
– Veverice, ne znam jesu li te tome učili nekada, ali porod nije ugodna stvar. Ni za ljude ni za životinje. Ti si još mala za takve stvari, zna biti jako neuredno, s puno krvi, ženka je u bolovima, ne želim da to gledaš.
– Hoću li onda moći sutra da vidim ždrebe?
– To svakako. Verujem da će ti Gospođica Alina dati i da mu ime odabereš pa kada dođeš kući baci se u smišljanje.
– Jeeej! – to je već obraduje i malo otera onaj molećivi pogled iz očiju. Cosmo zaustavi auto ispred kapije pa izleti dajući mi torbu.
– Dobro da si se našao tu baš u pravo vreme brate. Nekakav svemir je tu u pitanju nema šta drugo.
– Ne lupaj, nego odvedi Rosu, zabavite je malo dok nema i neka... – on okrene očima.
– Idi svojim poslom, mi ćemo se ludo zabavljati bez tebe – namigne Rosi, ona slegne ramenima.
– Vidimo se Veverice. Ne znam koliko će ovo trajati, ali doći ću čim bude gotovo.
Sedne u auto, Cosmo okrene i ode niz put. Vadim iz torbe presavijen mantil i oblačim dok hodam kroz dvorište. Nebo iznad mene obojano je svim onim predvnim bojama sumraka, sunce je zašlo, ali još se vidim jer je iza sebe ostavilo prekrasno oslikano slikarsko platno po kojem je izmešalo sve one čarobne boje koje svetle još neko vreme nakon što ono ode na počinak. Na trenutak me ta lepota zaustavi u koraku; tačno je da čovek ponekad treba zastati samo na minutu, pogledati u lepotu sveta koji ga okružuje i samo biti srećan jer je tu.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Uđem u staju, Alina i Robin su tamo, Daisy leži na podu.
– U bolovima je – kaže, pa joj pomiluje stomak. Priđem, navučem rukavice, pa napunim špricu blagim umirujući sredstvom protiv bolova. – Šta je to?
