¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
O, kako sam samo jako želela ovo! Previše jako! Ne sećam se kada sam zadnji put u životu toliko žudela za muškim telom, za dodirima, poljupcima i svime ovim što radi. Hvala nebesima pa mi je soba blizu, čim smo upali u kuću bukvalno smo se našli unutra, ispred kreveta čerupajući jedno drugo. U prvih nekoliko trenutaka nisam mogla sebe da prepoznam, a onda me više nije bilo briga. Kako moje tako je i njegovo telo danima čekalo ovo, verujem od prvog trenutka koji smo proveli skupa. Iako sam ja bila ta koja je odbijala priznati sebi da mi se svidio kao nijedan muškarac onoga dana kada su ga moje oči prvi put videle, shvatila sam vrlo brzo da uopšte ne moram da krivim sebe zbog toga. Da su neke stvari jednostavno suđene i da će se dogoditi u vreme u koje treba da se dogode, a mi nećemo moći uraditi ništa povodom toga. Nećemo moći promeniti vreme, mesto ni osećaje, ništa nam drugo neće preostati nego zanemariti sve što nam govori suprotno i pustiti se.
A, ovi dani i prekrasne večeri koje smo provodili skupa samo su još više i više raspirivali želju za ovim, da se uzmemo, da se sastavimo i da uvidimo da li stvarno u svemu odgovaramo jedno drugom ili nešto ipak ima da nam ne paše.
Moja haljina nestaje pod njegovim rukama, pada na pod oko mojih članaka, dok mu usne prelaze mojim vratom ljubeći ga, ližući i nežno grickajući. Izvijam telo u nazad, on me uzima u ruke i nosi do kreveta. Ja sam svoje svezala oko njegovog vrata, spusti me nadvijajući se nad mene, širom otvorenih očiju.
– Tako si lepa Gospođice Inigo. Prelepa! – ljubi mi grudi i stomak, pa se malo odmakne. Uhvati moju nogu, pa skine jednu čizmicu, a zatim i drugu. Ponovo je tu, iznad mene, jak i širokih ramena. Oblak. Uvek je tako delovao. Kao oblak, nekada crn i olujan, nekada paperjasti, beo.
Povlačim mu majicu preko glave i ostaje golog tela, taman kako treba. Mišići na njemu nisu nastali danonoćnim dizanjem tegova i treningom, savršeni su jer su nastali radom na zemlji oko ranča. Prelazim vrhovima prstiju po njegovim prsima, zapetljavam nokte u tanke dlačice na njima.
– Tako si lep Doktore Rhodes. Prelep! – ponovim njegove reči, on se nasmije. Ustane i otkopča kaiš, pa svuče hlače dole bacajući ih. Kada se izuo pojma nemam nisam primetila ništa.
Baca se na mene, ližući mi unutrašnjost bedara, dok rukama miluje moje grudi u isto vreme. Zavlači mi ruku iza leđa i u dva pokreta me oslobađa grudnjaka. Svlačim naramenice i zafljačim ga na sred sobe. On zagrize usnu, privuče se mojima i napadne ih opasno i žestoko.
Nemam pojma kako uspeva biti svuda po meni u isto vreme, ruke su mu kao hobotnica. Miluje me, ljubi, steže, telo mi se uvija pod njegovim rukama; Bože, topim se pod tim vrelim dlanovima poput slatke karamele na vrelom kolaču.
Prevrćemo se i okrećemo dok ne stignemo do ivice kreveta, ja ostanem gore, na njemu, pa sada zamenimo uloge. Ljubim ga svuda, stežem po prsima i samo sebi činim još veći haos. Telo mi gori, želim ga, a i on isto tako želi mene. Izdiže se, svlači bokserice i ostaje potpuno gol. Ok, nije da nije bilo za očekivati ovakva slika. Grabi me, hvata za guzu, pa me pogleda u oči smejuljeći se.
