U ime ljubavi

5.

James pov:

Stajao sam na trijemu, dok je telefon zvonio u mojoj ruci. Njeno uznemireno lice mi se pojavilo u mislima dok sam podigao slušalicu. „James, moram ti nešto reći… Mama je mrtva.“ Te reči su mi se urezale u pamćenje, razbivši mir koji sam još uvek pokušavao da održim. Srce mi je stalo, a telo mi je postalo teško, kao da je zemlja progutala svu težinu mog bola. Bio sam u šoku, bes je rastao unutar mene, osećajući se bespomoćno u suočavanju s ovom strašnom vešću.
Kada sam stigao ispred kuće, zatekao sam prizor koji će zauvek ostati urezan u mom umu,jako jako jako puno policije i samo sto sam stigao. Dva velika crna automobila zaustavila su se iza nas , a iz njih su izlazili FBI agenti. Jasno je bilo da situacija nije normalna, da nešto više leži ispod površine. Gledao sam u njihov ozbiljan izraz lica, dok su se okupljali u grupama i razgovarali međusobno.

U tom trenutku, video sam je. Prelepa devojka sa samouverenim hodom, koja se provukla ispod trake postavljene da odvoji mesto događaja od radoznalih prolaznika. U trenutku kada je podigla pogled ka meni, osećao sam kao da me je nešto povuklo. Njene oči su bile pune odlučnosti, a njen izgled je delovao kao iz filma  prirodna, snažna, a istovremeno i ranjiva. Uzurbanim korakom se rukovala i usla u kucu, ostavljajući ostale da stoje vani, kao da se sve odvijalo u sporo-montiranju.Gledao sam ih,svako zna sta radi.

Sat i po kasnije, dok smo svi nervozno stajali napolju, čekajući da nam se dozvoli ulazak, moj um je bio preplavljen. Moje sestre su molile da uđemo unutra, ali policija nije popuštala. Prolazili su minuti, a vreme je delovalo kao da se odužilo. Srce mi je brže kucalo dok sam razmišljao o svojoj majci, o onome što je moglo da joj se dogodi. U tom trenutku, samo sam želeo da uđem i vidim je, da je zagrlim, čak i ako to više nije bilo moguće.

Konačno, nakon duge agonije, čuo sam buku iznutra.Ona djevojka ood malo prije je izasla,došla do vjerovatno svoje ekipe. Poslala je par njih unutra a dvojica su krenuli sa njom do nas nisam ih slušao, samo sam čuo da se zove Sarah Smith i da je glavna tu ,sve do jednog pitanja.

"Zasto je gospođa Williams bila sama u ovoj vili vikendici?"isto kao da me je nozem ubola,pažljivo je pitala ,ali odlucno, gledao sam u jednu tačku i hladnokrvno odgovorio trudeci se da ne zaplacem.Ne James ,nisi placipicka.

Samo još jedno pitanje"uzdahnula sam pa pitala

"Sta je gospođa Williams radila sama u ovoj vili od vikendice?"Tada me je stariji sin pogledao ,trudi se da ne zaplace.

"Htjela je da mi pripremi iznenadene za rodendan, kao svake godine, ali niko nije mogao doći sa njom pa je došla sama"rekao sam nekako gorko, kriveci sebe, pogledala me je pogledom kao znam kako ti je .I u tom momentu sestre su zavristale a Otac pao na pod ,Sarah se okrenula prema vratima a i ja sam uputio pogled.Iznosili su crnu vrecu na kolicima. Osjećao sam kao da mi je srce  bilo na ivici, kada sam video crnu vreću na kolicima kako je iznose iz kuće. Svaka moja nada se raspršila u tom trenutku. To je bila moja mama, umesto da je sada s nama, ona je ležala mrtva, umotana u crnu plastiku. Prvo što sam osetio bila je hladnoća, poput leda koji mi je prolazio kroz telo. Suze su počele da mi se slivaju niz lice dok sam se trudio da se ne srušim na kolena.
Moje sestre su vrištale, a ja sam se osećao bespomoćno, kao da je sve to neka strašna noćna mora iz koje ne mogu da se probudim. Otac se srušio na kolena, a ja sam želeo da ga zgrabim i kažem mu da se ne predaje, ali reči su mi se zaglavile u grlu. Samo sam stajao, nemo posmatrajući kako se naši životi raspadaju.Sarah se je provukla ispod trake.
U tom trenutku, primetio sam da se među agentima pojavila  Sarah. Njena prisutnost je bila poput svetlosti u mraku. Dok se provlačila ispod trake, znala je šta radi. Znao sam da je tu da nam pomogne, da nešto pokuša da uradi. Osetio sam kako me nešto vuče prema njoj, kao da je ona ta koja može da razbije tugu koja nas je obavijala.
Pokušavala je da zadrži svoju profesionalnost, ali u njenim očima videla sam sažaljenje. Približila se agentima i potpisivala nešto, dok su svi ostali samo stajali u tišini, s tugom i očajem na licima. Njena energija bila je osvežavajuća, kao da je donela delić nade u našu mračnu stvarnost.

Dok sam je posmatrao, osećao sam kako se borim s osećajem gubitka. Znala je da je sve ovo teška situacija i iako je bila okružena ljudima, činilo se kao da je samo ona ta koja je imala hrabrosti da se suoči s onim što se dešava. Njene reči nisu bile potrebne njena prisutnost je govorila više od bilo čega.

U jednom trenutku je podigla glavu i pokazala rukama da dođemo, policajci su nas napokon pustili i ljudi su otkrili lice naše majke,bila je skroz blijeda, krvava, ostavila nam je zadnjih 10 minuta sa majkom,nakon toga ispratili smo je i usli u kucu ,pricala je nesto i donijela je vodu sa šećerom, uz rijeci"Neka svako od vas uzme,pomoc ce"
I stvarno jest pomoglo. Dobila je poziv.

Pokazala ocu fotografiju od nekog čovjeka i ispostavilo se da je to taj ubica,nakon 10 minuta nazvala nas je i rekla da je sve određeno, da ga je uhapsila.