Queen [H.S.]

14. Chapter

Pričekam još malo i onda odlučim pokušati pobjeći.
Polako odlazim dolje. Dođem do hodnika i velika je gužva. Savšeno. Krenem žurno hodati prema izlazu spuštene glave. Izletim van i brzo potrčim prema autu i onda iz drugog smjera vidim kako Harry trči prema meni. Požurim se još više i dođem do auta. Brzo vadim ključeve, ulazim unutra i pokrećem motor. Stisnem gas i krenem taman kad Harry dođe to mene. Na cesti sam, ubrzano dišem i pokušavam se smiriti od šoka. Ali tad doživim još veći šok kadvidim Harryev auto iza mene. Brzo nagazim gas, no vidim da i on ubrza. Neće moći Styles. Promjenim brzinu i još ubzam. Počnem skretati niz razne ulice i onda opet dođem na glavnu cestu. Hah, nema ga više. Ovo je bilo lakše no što sam mislila. Krenem mirno voziti prema kući. Dođem do kuće i sparkiram auto.

Uđem u kući i pozdravim. Nije me briga što će me pitati zašto nisam u školi. No čujem mami glas.

-Hilllary! Dođi malo ovdje!- preokrenem očima i krenem natrag. A kad dođem do dnevnog boravka skoro vrisnem. Unutra su bili Harry i moja mama.

-Hej Hillary. Pozvala sam te ovdje jer kao što vidiš imamo gosta.- Harry mi se zlobno nasmiješi.

-Da ii?- pitam.

-Rekao je da je došao posjetiti Dylana. Pa kad si već došla kući, zabavljaj ga dok Dylan ne dođe.- raširim oči.

-Amm, ovaj mama..ne mogu, zlo mi je.- laže.

-Hillary, ne pokušavaj se izvući. Budi tu s njim, ja moram otići u shopping.-

-Ti nećeš biti ovdje?- kažem histerićno.

-Ne, rekla sam ti. Hajde sad, moram ići.- poljubi me u obraz i krene prema van. Harry gleda za njom i polako ustaje a ja se polako udaljavam. Slušam mamine korake. Onda čujem otvaranje vrata, a kad se zatvore počnem trčati. Harry trči za mnom. Uspijem pobjeći u prvu slobodnu prostoriju a to je teretana. Ma krasno, nema ključa. Brzo stavim nogu na vrata i držim ih rukama svom snagom dok Harry pokušava uči.

-Kujo otvori vrata!- gura ih ali ne popuštam.

-Ti bi ih otvorio da znaš da je iza njih bijesna budala koja ti pokušava...nauditi?!- vičem.

-Ne bih.- zaključi i prestane gurati vrata.

-Ajde otvori vrata. Neću ti ništa napraviti.- vidim da se odmaknuo od vrata jer su vrata siva, staklena.

-Misliš da ti vjerujem?- upitam.

-Trebala bi.-

-Ne vjerujem ti.- kažem i uzahnem.

-Dobro, ali ja ne odlazim.- kaže i vidim da sjeda na pod i naslanja se leđima na vrata. Šutimo već oko dvije minute.

-Zašto si ujutro pobjegla iz wc-a?- Harry odjednom pita.

-Uplašila sam se.- priznam i čujem kako se Harry hihoće.

-Što je smiješno?- upitam.

-Ti si. Mislim, glupa si. Kažem ti da ćeš još gore proći ako pobjegneš i to to napraviš.- u pravu je.

-Znam.- slegnem ramenima iako znam da me vidi.

-Zašto si ono rekao mom bratu?- opet upitam.

-Rekao sam ti. Jedino tako sam ga mogao pridobiti.-

-Što si mu rekao da se dogodilo na tulumu?- upitam sumnjičavo.

-Rekao sam da si me pokušala odvući u sobu ali nisi uspjela pa si odvela neku drugu dvojicu dečki.- kaže. Šta je rekao?!

-Ja tebe pokušala odvući? I odakle ti ono da JA TEBE pokušavam odvuć u krevet?!- čujem kako se opet smije.

-Meni nije smiješno. Uništavaš mi život. Brata si okrenuo protiv mene.- kažem tiho.