The Other Life

Unknow boy

Stajala sam sa Damianom kod nasih ormarica i gledala okolo. Svi ljudi su mi dosadni,ne razumem ostale. Svi govore kako su zanimljivi,ali meni i Damianu nisu toliko. Nismo se druzili sa ucenicima iz skole,mislili smo da ako se budemo druzili sa njima mozemo previse da se vezemo za njih. Bio bi nam tesko,kada bi smo trebali da odemo. Zato je ovako bilo najbolje,nas dvoje smo uvek zajedno i nije nam dosadno nikada. Skoro nikada,ali danas je bilo bas dosadno,cak i Damianu,a verujte mi njemu nikada nije dosadno. Nas dvoje smo voleli da trcimo po sumi,nakon skole. Trkali bi se svaki dan,Vladimiru i Anni se to nije svidelo. Oni su nam bili nesto poput roditelja. Voleli su nas i to mnogo. Damian i ja se nismo secali nasih bioloskih roditelja. Umrli su nakon naseg rodjena. Oboje. Dok sam mislila o njima osetila sam da me je neko prodrmao. Pogledala sam u Damiana koji je stajao ispred mene sada,gledajuci me upitno. ~Opet to radis? Vidim ti na licu,a i mogu da osetim,preko veze. Sta se desava?~ Pitao me je i dalje gledajuci u mene. Ja i Damian smo bili povezani. Mogli smo da osetimo jedno drugo u mislima. To nam je dar od rodjenja,a ako vas zanima kako je moguce to,obijasnicu vam. Mi nismo ljudi,mi smo neka vrsta vampira,ako to moze tako da se nazove. Nasi roditelji nisu umrli,ubijeni su. To smo ja i Damian saznali nedavno,ali smo govorili da su umrli. Tada su nas uzeli Anna i Vladimir. Njih dvoje su se doselili iz Evrope pre skoro 30 godina,tamo je bilo njihovo srediste. Glavna palata je bila tamo. Nas kralj je bio,Vladimirov otac,a nas deda. Ali nismo cesto isli tamo. Ljudi su smatrali da nismo pravi naslednici i nismo voleli da se guramo. Podigla sam pogled prema Damianu i samo klimnula glavom. ~Slusaj,ne mozes samo o tome da razmisljas. To nije dobro,poslusaj me bar jednom. Molim te,hoces li?~ Upitao me je,a ja sam se nasmejala i klimnula glavom. ~E to je moja sekica,hajdemo sada na cas. Da nas ovi ne bi gnjavili. Znas da ne volim da ostajem posle skole.~ Da,bio je u pravu nazalost. Morali smo na cas,nas dvoje smo cesto kasnili i onda bi nas profesori terali da ostajemo posle casova. Ali inace smo bili primernog vladanja. Nismo upadali ni u kakve nevolje,cak ni Damian. Uvek se drzao po strani,naravno,voleo je da se tuce,ali nije to cesto radio. Pokucali smo na vrata profesora Sema. Damian je usao prvi,a ja za njim. ~Izvinite sto kasnimo,profesore. Mozemo li da udjemo?~ Pitao je Damian,a profesor se namrstio i proucio nas. ~Zbog cega vas dvoje opet kasnite?~ Pitao je i prebacio pogled par puta sa Damiana na mene i tako jos par puta. •Reci mu da mi je bilo lose,i nateraj ga da poveruje.• Rekla sam kroz misli Damianu,on je blago klimnuo glavom,a onda se zagledao u profesora blago. ~Zao nam je,Keti je bilo lose. Pustite nas na cas.~ Rekao je Damian,a profesor je klimnuo glavom sam sa blagim osmehom. ~Da,naravno. Izvolite,sedite.~ Rekao je profesor i zapisao nesto u dnevnik. Nas dvoje smo sa osmehom na licima seli u poslednju klupu,gde smo uvek sedeli. Profesor je poceo da predaje novu lekciju,ali nama je to bilo staro. Culi smo to vec nekoliko puta. Damian i ja smo krenuli da pricamo u mislima. •Zasto jednostavno ne mozemo da pitamo Vladimira i Annu da prekinemo sa ovim? Dosadno je jako.• Rekla sam Damianu,a on se samo blago nasmejao na to. On je voleo da dolazi ovde i gleda i posmatra ljude. Ja nisam,i to je i on znao. •Keti,molim te. Znas da volim da dolazim ovde i posmatram ove ljude. Zanimljivi su,priznaj.• •Nisu,stvarno ne razumem sta je vama zanimljivo. Ali znam ja tebe,zanimljiva ti je Jessica,nju najvise posmatras. Cak si je i sanjao.• Kada sam to rekla,pogledao me je ostoro. Nije voleo da mu budem u snovima. Ja sam to cesto radila,a da on nije znao. •Ketiii,zamolio sam te da ne radis to. Ja ne ulazim u tvoje snove,ali bila si u pravu. Jessica je drugacija,zanimljiva je.• Rekao je i pogledao u njenom smeru. Ali nije vise sedela sama kao i obicno. Damian se na to namrstio i pogledao u mene. •Ko je taj lik? Ne poznajem ga uopste.• I ja sam se zagledala u tog decka,stvarno nikada ga pre nisam videla. Otkud on tu? •Ne znam,ni ja ga nikada nisam videla. Zasto pitas? Ljubomoran si?• Rekla sam i pogledala ga sa osmehom na licu. Ali osetila sam da pocinje da besni,malo na mene,malo na tog decka. •Keti,sestra si mi,znas da me ne zanima to. Bas me briga za njih.• Rekao je i okrenuo glavu. •Ejj,okej je. Razumem te,necu te vise dirati. Izvini za ovo.• Pogledao me je i nasmesio se i blago klimnuo glavom. A onda krenuo da zapisuje neke stvarcice u svoju svesku. Osetila sam da me je izbacio iz svoje glave. A to sam najvise mrzela,nije morao to da radi. Opet sam pogledala u pravcu Jessice i onog novog decka,zapisao je nesto u svesku. A onda prebacio pogled na mene,blago mi se nasmesio,a potom se opet okrenuo i nastavio da zapisuje nesto. Okejjj,ovo je bilo cudnooo. On mi se nasmesio,a meni se to dopalo. Ne,Boze naravno da nije. Lupam gluposti,ja ne volim ljude. Opet sam se okrenula prema njemu i namrstila se. Htela sam da vidim o cemu razmislja,ali me je Damian trgao iz misli tako sto je uskocio u moju glavu. • Keti,ni ne pokusavaj! Znas da to nije dobro. Neces moci da izadjes,molim te nemoj da radis to.• Rekao je,a ja sam se okrenula prema njemu i pogledala ga ljuto. •Ali zanima me sta misli,osetim da gleda u mene stalno. Zanima me zasto to radi. Uostalom ni ne znam ga,trebalo bi da bude lakse.• Rekla sam i pogledala ponovo u tog decka,ali Damian me je ponovo prekinuo. •Keti! Ne radi to,poslusaj me bar jednom. Nemoj uvek biti tvrdoglava.• Krenula sam da mu odgovorim,ali me je skolsko zvono prekinulo. Izasli smo medju prvima iz ucionice i otisli do nasih ormarica. Damian je opet progovorio u mojoj glavi. •Eno ga tajanstveni decko,dolazi prema nama. Samo neka pridje,stvarno cu ga ubiti.• •Damiane,rekli smo da ovde ne pravimo scene. Zato ostani na mestu,i iskuliraj.• Rekla sam kada sam zatvorila ormaric i naslonila se na njega. Gledala sam po hodniku,a onda ormaric pored naseg otvorio. Nisam obracala paznju na to,kada su se vratanca zatvorila zacula sam neciji glas. ~Hej,uumm cao. Vi ste Keti i Damian Ivanov?~ Okrenula sam se prema tom glasu i ugledala nepoznatog decka od malo pre. Podigla sam obrvu i pogledala u Damiana,a on je slegnuo ramenima. A zatim progovorio,obrativsi se decku. ~Da,otkud ti znas za nas?~ Pitao je Damian,ali osetila sam da je miran,nije bio besan ili iznerviran kao malo pre. Sto je bilo dobro. ~Pa ona devojka sa casa mi je rekla za vas. Ja sam nov ovde,pa mi treba pomoc oko ovog ormarica.~ Videlo se da je zbunjen i da ne zna sta da kaze. •Laze.• Rekla sam Damianu u mislima. Pogledao me je i nasmejao se blago,a onda ponovo pogledao nepoznatog decka. ~A sta ti tacno nije jasno? Mozda ja mogu da ti pomognem,mislim ja prilicno brzo resavam to.~ Rekao je Damian i stao ispred mene,i naslonio ruku na njegov ormaric. Nepoznati decko se uplasio,sto se videlo po njemu. Progutao je knedlu i nervozno se nasmesio. ~Nema veze,ovaj...pitacu nekog drugog za pomoc. Hvala vam,svakako.~ Rekao je i otisao od nas. Damian i ja smo se nasmejali i bacili pet jedno drugom. Onda je ispred nas dosla neka sitna zenska figura. Kada sam se okrenula uocila sam Jessicu. Izgledala je ljuto,a i bila je. Mogla sam da osetim. ~Niste morali bas toliko da ga uplasite! Samo je pitao za pomoc!~ Pogledala sam je sa podignutom obrvom,a zatim sam pogledala u Damiana. I on se smejao,ali sam videla da u mislima nije toliko uzbudjen. Verovatno mu se i ne svidja. •Da ja sredim ovo?• Pitala sam ga,a on se samo nasmejao i slegnuo ramenima. Ohhh,ovo ce biti dobro. ~A da li je tebe neko pitao za misljenje. Uostalom,zasto mu ti nisi pomogla ako ti se toliko svidja?~ Pitala sam i prekrstila ruke preko grudi. I podigla obrve,to mi je inace bila navika. ~Molim!? On se....ma sta ti pricas!? Ne svidja mi se.~ Rekla je i pocrvenela sva,ja i Damian smo se nasmejali na to. ~O da? Pa ne bih bas rekao,cini mi se da imas nesto crveno ovde i ovde.~ Rekao je pokazujuci njene obraze. Ona se na to jos vise zacrvenela,bila je osramocena. A nekoliko djaka oko nas se smejalo tome. Otisla je od nas sva crvena u licu,Damian i ja smo opet udarili pet jedno drugom. A potom se oglasilo i zvono za drugi cas,a Damian i ja smo samo prevrnuli ocima i krenuli za ostalim djacima.

Pa dakle i prvi deo je tu,nadam se da ce vam se svideti. Nastavak je dugacak,nadam se da je okej za pocetak. Pa ako vam se svidi ostavite vote i komm

Pozz od mene :* xx