The Other Life

New buddy

Na sledecem casu smo radili test iz knjizevnosti koji je profesorka Collins najavila pre nedelju dana,a neki su se i sada iznenadili. Uradila sam test za od prilike 15 ili 20 minuta,posto je profesorka dala tri strane. •Jesi li zavrsio?• Pitala sam Damiana,a on je zapisao nesto na poslednjoj strani i onda klimnuo glavom. Ustali smo i otisli da predamo test,kada smo dosli do njenog stola podigla je pogled i nasmejala se kada je shvatila da smo mi. Ona nas je obozavala,a to je bilo zato sto volimo da citamo. Iskreno,svako ko voli da cita je njen miljenik. To je bilo smesno,ali eto. ~Evo stavite ih ovde.~ Rekla je i pokazala na slobodno mesto na kraju stola. ~Mozete da izadjete sada,a sledeci cas cete dobiti rezultate.~ Rekla je sa osmehom,klimnuli smo i krenuli prema vratima. ~Dovidjenja!~ Rekli smo zajedno pre nego sto smo zatvorili vrata. ~Pa sta cemo sada,ima mozda jos 20 minuta do kraja casa.~ Rekao je Damian i pogledao me dok smo isli prema nasim ormaricima. Slegnula sam ramenima,posto stvarno nisam znala sta bismo mogli da radimo. ~Mozemo da kafeterije ionako je sada veliki odmor.~ Rekao je Damian,kada je zakljucao nas ormaric. ~Moze,svakako bih mogla da pojedem nesto.~ Rekla sam i slegnula ramenima. Vise sam volela da pojedem neku ljudsku hranu,nego da pijem krv. Medjutim,sa Damianom je bilo obrnuto. On je vise voleo krv nego ljudsku hranu,ponekad se pitam kako je moguce da smo uopste blizanci. Na putu do kafeterije smo pricali o vikendu iako je danas tek ponedeljak. Prolazili smo pored kabineta profesorke Collins kada je iz kabineta izasao onaj nepoznati decko. Zatvorio je vrata,a onda pogledao u nas. Imao je malo prestrasen pogled,ali se ipak malo osmehnuo i onda produzio prema svom ormaricu. Damian i ja smo usli u kafeteriju,koja nije bila skroz prazna. Bilo je nekoliko ucenika unutra koji su verovatno imali prazan cas ili su izasli ranije. Uzeli smo po sendvic i seli za jedan mali sto. Nismo puno pricali,ovaj put smo uzivo pricali. ~Sta ti mislis o ovom novom?~ Pitao me je Damian dok je zavrsavao svoj sendvic. ~Pa nista,iskreno mozda smo pogresili sto smo se onako poneli prema njemu.~ Rekla sam,a Damian se malo nasmesio na to. Videla sam da je nepoznati decko upravo usao u kafeteriju. Pokazala sam glavom Damianu prema njemu i on se odmah okrenuo. Bio je sam,otisao je i kupio parce pice i uptio se prema nekom stolu. Kada nam se priblizio spustio je pogled i osetila sam da je tuzan. Pogledala sam Damiana na kratko i on se nakasljao. ~Hej ti! Stani malo.~ Rekao je Damian i on se odmah zaustavio u mestu. ~Slusaj,mi bismo da se izvinimo. Za ono sto se desilo u hodniku.~ Rekao je Damian,a ja sam ga malo zacudjeno pogledala. Ovo je totalno cudno od njega,ali okej. Nepoznati decko se okrenuo prema nama i malo se osmehnuo. ~Prihvatam izvinjenje. Ja sam Alex Davis inace.~ Rekao je i pruzio ruku Damianu,koji se na trenutak zacudio,a onda prihvatio njegovu ruku. ~Ja sam Damian Ivanov,ali mislim da to vec znas. A ovo je moja sestra bliznakinja Katarina.~ Rekao je i pokazao glavom prema meni. Malo sam se osmehnula prema njemu i kratko ga pozdravljajuci. ~Inace vise volim kad me zovu Keti.~ On se nasmesio i pruzio mi ruku,prihvatila sam je i rukovala se sa njim. Prosli su me neki trnci kad su nam se ruke dodirnule. Brzo smo ih pustili i nasmesili se. ~Mozes da sedis sa nama,ako zelis.~ Rekao je Damian i povukao jednu stolicu za Alexa. ~Hvala vam,prijalo bi mi neko drustvo.~ Rekao je i nasmesio se,a onda je krenuo da jede. I ja sam nastavila da jedem svoj sendvic,a Damian je izvadio telefon iz dzepa i iskucao nesto i onda ga vratio u dzep. ~Pa Alex,odakle nam dolazis?~ Pitao je Damian i pogledao u njega. Alex je progutao svoj zalogaj,a onda pogledao u Damiana. ~Pa moji su se razveli i dosao sam sa mamom ovde iz Spanije.~ Rekao je i nasmesio se tuzno,a to sam mogla i da osetim. Pogledala sam na kratko u Damiana i on je mogao da shvati to. ~Hej,bice sve okej. Tako je u pocetku,zamisli nas. Mi ni ne znamo kako nam izgledaju roditelji.~ Rekao je Damian,a ja sam se malo lecnula. Cula sam da mu se izvinio u glavi za to. Kratko sam se nasmesila i pogledala Alexa. ~ Oh,covece to je zajebano. Zao mi je zbog vas.~ Rekao je i pogledao nas oboje. ~Hvala ti,ali to je bilo jos davno. Sada imamo staratelje,oni su nas usvojili. Sada je malo bolje.~ Rekao je Damian,a ja sam klimnula glavom u znak slaganja. ~ Kasnije ce ti biti bolje ovde,nije tako lose kada se malo priviknes.~ Rekla sam,a on me je pogledao u oci. Ima lepe oci,to sam tek sada primetila. Osmehnuo se prema meni,i mogla sam da zakljucim da ima i lep osmeh. ~Da,u pravu ste verovatno. Ovde je bas dobro,za sada.~ Rekao je i opet pogledao u mene. Primetila sam da kafeterija vise nije tako prazna,bilo je vise djaka. Svi koji su bili zaprepasteni kada su videli da Alex sedi sa nama. Niko od njih nije hteo da sedi sa nama,zato sto su se plasili. Mislili su da imam neke veze sa kriminalcima i drugim "opasnim" ljudima. Damian i ja se nismo ni trudili da udjemo u neko drustvo. Istina smatrali su nas popularnima,ali nismo se druzili sa tom klasom ljudi. U jednom trenutku je neko iz skolskog fudbalskog tima prolazio pored naseg stola i kao "slucajno" prosuo casu coca-cole Alexu na glavu. Svi su poceli da se smeju i pokazuju na njega. Cak je i Tim,lik koji je to uradio,poceo da se smeje. Umesto da se izvinu Alexu. Damian je ustao i otisao besno do Tima. Oh kako je bio besan,ne mogu vam to opisati. Uhvatio ga je za kragnu njegove jakne i podigao ga. •Hej,Damiane samo nemoj da preteras.• Rekla sam mu putem misli i on je na kratko pogledao u mene i klimnuo glavom,a onda je pogleda vratio na Tima. ~Koji ti problem imas!? Sta ti je on uradio!?~ Zaderao se Damian na Tima,koji ga je uplaseno gledao. ~J-ja...ovaj n-ne,n-nemam nikakav p-problem.~ Rekao je Tim uplaseno,a ja sam se nasmejala kratko na to,i pogledala u Damiana koji ga je i dalje drzao u vazduhu. •Dosta si ga izblamirao,samo ga nateraj da mu se izvini.• Rekla sam Damianu u glavi,a on je kratko klimnuo glavom na to. ~Nemoj da ti se ovo ponovi,jel' ti jasno!?~ Ponovo se zaderao Damian na njega,ovaj je samo klimnuo glavom. ~Hocu odgovor!Da li ti je jasno sta sam ti rekao!?~ Zaderao se Damian ponovo,mislim da ne bih volela da budem na Timovom mestu sada. ~J-j-ja-asno m-mi je.~ Jedva cujno je odgovorio,opet sam se nasmejala. Svi ostali su bili uplaseni i zaprepasceni. Zato sto Damian obicno nije takav,nikada ne reaguje na tako. Obicno se uvek drzi po strani,i nije ga briga ni za sta. ~A sada mu se lepo izvini,a onda se gubi odavde.~ Prosiktao je i pustio ga. Tim je uplaseno dosao do Alexa,koji je brisao lice salvetom. ~ Hej,ovaj...izvini za ovo malo pre. Nece se ponoviti.~ Rekao je dok se cesao po glavi. Alex je samo klimnuo glavom,kratko ga pogledavsi.

Kada smo izasli iz kafeteriji,zajedno sa Alexom,primetili smo da je tuzan. ~Hej,imam majicu u torbi za trening. Dodji,pozajmicu ti je. Rekao je Damian i krenuo prema vratima. Otkljucala sam gepek od auta i dodala Damianu njegovu torbu za trening. Izvadio je iz nje jednu sivu majicu na kojoj je pisalo crnim slovima Army. Ali Alex nije to ni primetio jer je bio zauzet proucavanjem mog auta. ~Hej,Alex!~ Damian ga je trgnuo iz balavljenja za autom. ~O-ovaj...izvini. Samo,ovaj auto je najbolji u svojoj klasi.~ Rekao je i pogledao u mene. ~Tvoj je?~ Upitao je,a ja sam samo klimnula glavom. ~Da,ja sam joj kupio za rodjendan. Voli ovakve stvarcice.~ Rekao je Damian i nasmesio se gledajuci u mene. Alex je klimnuo glavom,a onda uzeo majicu od Damiana. ~Hvala ti za majicu. Vraticu ti je sutra.~ Rekao je Alex dok je Damian vracao torbu u gepek. Zakljucala sam ga i onda smo krenuli ponovo ka skoli. ~Ma ne treba,slobodno je zadrzi. To je obicna majica.~ Rekao je Damian i nasmesio se malo. Odmor je jos trajao,pa je Alex otisao do wc-a kako bi presvukao majicu. Damian i ja smo stali kod nasih ormarica i razgledali okolo. Cinilo se da svi pricaju o dogadjaju iz kafeterije. Dobro je da Damian nije upao u probleme zbog toga. Svi su gledali u njega dok su prolazili,a onda se dosaptavali. Primetila sam da Alex ide prema nama,presvukao je majicu i pa dobro mu je stajala. Zahvalio se Damianu opet,a nakon nekoliko minuta je zvonilo za kraj odmora i pocetak casa. Opet dosada,pomislila sam i videla kako se Damian smeje na to. Ma bas lepo,ko da njemu nije dosadno.

Evo ga i drugi nastavak,nadam se da ce vam se svideti. Ostavite vote&kom xx :)

P.S ovo gore su vam Damian i Alex :)