Vampire Wears Dresses

Vampire Wears Dresses - Part 2: Cudni Osecaji

A opet, kako je nestao bez traga? Gde je mogao da ode? Takodje su videli i pramenove ljubicaste kose. Mislili su da je to slucajno, jer nisu znali tajnu koje su krile Mizuki i Kirai, tako da nisu toliko obracali paznju na to. Jos desetak minuta su trazili neki trag, ne bi li ista nasli...Ali bilo je bezuspesno.

Miku's P.O.V.

Njih trojica su se dugo zadrzali, pomislila sam na to da treba ostalim devojkama da kazem da vidimo gde su. Ali neka, zelela sam jos malo da ih sacekam. Proslo je nekih pet minuta, i resila sam da ih pozovem i zajedno s njima krenem ka toj rusevini. Nisu se uopste culi, niti je iko prolazio tuda.

,,Hocemo li ih cekati ili cemo krenuti po njih?'' Pitala je Kirai sva prestrasena, moglo se videti po njenom izrazu llica i cuti u njenom glasu koji je obicno piskav, ali ovaj put se jedva cuo.

Ja bih krenula, jer nema ih vec 20 minuta. Zasto bi se toliko zadrzali?

I Mizuki se slozila, tako da smo sve 3 krenule. Posle nekih 2-3 minuta ugledale smo ih, i sve 3 jurnule ka njima. Bile smo zabrinute. Krenuli smo zajedno da trazimo tragove, dok Ayato nije primetio neki put. Naranvo, sve nas je zanimalo sta ima tamo, i resili smo da po svaku cenu vidimo sta se tamo nalazi. Bilo je mracno, a put nije bio bas kratak. Konacno, Daichi je primetio blagu svetlost, bila je noc, pa nije imalo sunca da bi se videlo kuda idemo. Pod stpalima sam osetila da je bilo vode na betonu, noge su mi bile vlazne, cak mi se i mnogo listova zalepilo za patike. A bas tog dana me je majka konacno naterala da ih obrisem. ._. Ali nema veze, sta sad da radim, ovde smo da bismo pronasli nesto.

Svi su trazili tragove od onog dogadjaja. Ali nisu nista nasli, dok odjednom Ayato nije uzviknuo:

"LJUDI, VIDITE STA SAM NASAO, BRZO, DODJITE !!''

Brzo su potrcali svi prema njemu, izgledalo je bukvalno kao da je Ayato magnet koji je privukao metalne delice, tako se to moglo opisati.

'' To je noga! Sta ce noga tu, i, cija je uopste?! '' Pitala je Mizuki, sva zabezeknuta.

Mozda je to mesto bilo napusteno i svasta se moglo naci, ali, zasto bi neko isekao sebi nogu?! Nisu nikome ni mogli da kazu, da kazu nekome starijem, ne bi im verovao, mozda bi se i ljutili na njih sto su isli tamo. Tako da su cuvali tu tajnu.

Sutradan, Mizuki je bila u dnevnoj sobi i pricala sa sestrom, o koncertu naravno. Ali nije moglo a da joj ne promakne to sto je na vestima cula da je juce u kasnim satima nestao decak od 15 godina, Kaito. Uplasila se, sa njim se druzi najvise od svih decaka u celoj skoli, vole da pricaju jedan s drugim, da se druze. Ali, Los Andjeles nije malo mesto, pa da postoji samo jedan Kaito sa 15 godina, od svih ostalih ljudi, tako da nije bas verovala u to. Nastavila je da se sali i igra sa bratom.

I tako joj je prosao citav dan, u zabavljanju sa njim, i diveci se svojim Paramore stvarcicama. Pred kraj dana bilo joj je malo dosadno, pa je odlucila da ode do trafike i kupi casopis ''Kerrang'' u kome je bilo nekoliko Paramore postera. Do najblize trafike mogla je ici precicom, kroz sumicu, gde nije bilo skoro nikoga, a mogla je i putem gde je ivek bilo setaca, ma koliko god sati bilo.

Mizuki's P.O.V.

Resila sam ipak da idem precicom, mrzelo me je da 10 minuta hodam do trafike samo zbog obicnog casopisa. Sve vreme sam imala osecaj da me neko posmatra. Ostvrala sam se oko sebe, ali nisam nista videla, dok nisam pogledala u neko visoko drvo i ugledala necije oci. Izgledale su bas kao oci od one devojke, plavo-ljubicaste. Ali bilo je visoko, tako da nisam ni znala jesu li to stvarno oci, tako da nisam obrcala paznju. Trpela sam taj strah i jezu, ali kada sam cula da neko trci ka meni, nisam vise mogla da izdrzim i potrcala sam da izadjem na put i dodjem do trafike. Telom su mi prolazili zmarci, ne mogu da opisem taj strah. Kupila sam casopis, i brze-bolje krenula sam kuci putem. U mojoj ulici, kao i uvek, bilo je pusto. I mracno, ali ne toliko kao i u sumi, Hvala Bogu. Trudila sam se da sto brze udjem u kucu da me opet neko ne posmatra, ili jos nesto gore ne dozivim. Cim sam stigla, naravno, uzela sam postere i polepila na zidove. Bilo sam tako srecna, fali mi jos 4-5 postera da bih oblepila sve zidove! Kao i svi drugi, htela sam da slikam postere i sve stvari koje imam u vezi njih i posaljem im na FB stranicu. To sam sve bas brzo odradila, jer sam morala u krevet.

I konacno je dosao taj dan, konacno smo mogle da idemo na koncert ! Ali, koncert je bio tek u 21:00h, tako da sam morala da cekam ceo dan. Zelela sam da mi ovaj dan bude ispunjen, pa sam napravila to-do list.

Prvo sam odabrala sta cu da obucem, naravno. Izabrala sam moju omiljenu Paramore majicu, koju sam kupila u Hottopic, sa njihovim logoom koji se sija i njihovom slikom, naravno i crne iscepane farmerke. Kao i crne starke - necu sigurno bosa da idem. Od aksesoara samo sam uzela njihovu ogrlicu, ogrlicu sa bodljama, neke obicne crne narukvice i jednu veliku, opet, sa bodljama. (da, samo:) )

Pozurila sam da jedem, spremila tost na brzinu ali naravno, Mizuki nista ne moze da uradi na brzinu a da ispadne, dobro, tost je morao malo da mi izgori. Kako ne bih gubila vreme praveci novi jela sam ga takvog kakav je. Sta da radim, kad sam toliko smorana da ni tost ne mogu brzo da napravim :D. Javila sam se majci da idem kod Kirai. Ona je na srecu, u mojoj ulici, blizu moje kuce, tako da nema precica i jezivih pogleda, a ni najvaznije, nema straha. Ima psa, rase akita-inu, koja jako voli da se mazi i igra, pa je naravno kada sam usla morala malo da mi isprlja belu majicu sa resicama kada je skocila na mene. Da bih je se ''otarasila'' bacila sam joj lopticu koju sam joj kupila i utrcala u kucu. Kirai je naravno bila u dnevnoj sobi, na laptopu. Sta je mogla drugo da radi, nego da slusa Paramore:). Znam da smo opsednute njima i da samo o njima razmisljamo, ali sta cemo, hahaha! Jedva sam cekala da je vidim, jer se nismo videle citav 1 dan, znam da je mnogo, veoma, pa ko bi toliko izdrzao?! Ceo dan smo se skoro zabavljale, malo sa njenim psom Astrom, malo u kucu na laptom, malo smo se pentrale na drvo. :D I konacno, bilo je 20:00h, otisla sam kuci da se spremim. U kupatilu sam potrosila najvise vremena, stavljala crni karmin, crnu senku za oci, namestala frizuru - morala je da bude emo frizura, i maskaru. Za vestacke trepavice nisam imala strpljenja. xD 20:30h.. Nijedan koncert ne pocinje u tacno vreme, ali sam opet zurila da se spremim i dodjem tamo sa Kirai pre 21h.

Posle 10ak minuta, kocano sam bila gotova, i cekala da mi dodje otac i odveze Kirai i mene.

Kirai's P.O.V.

Naravno, cim je Mizuki otisla, pocela sam da se spremam. Ne uzbudjujem se previse oko toga sta cu da obucem i kako cu se nasminkati, samo sam obukla Paramore majicu, crne helanke, i starke. Od sminke sam samo jedan sjaj za usne. Nisam mogla da docekam koncert! Resila sam da odem kod nje pre nego sto ona mene pozove, Astra ce je isprljati, a i ne mora dzabe da dolazi po mene, hahaha.

Kuca joj nije daleko, 2-3 minuta mi treba. U istoj smo ulici. Ali dok sam isla, osecala sam kao da me neko posmatra. Da. Bila sam sigurna u to. To nije bio samo osecaj. Priblizavao se. Bio mi je sve blize. Sto mi se to vise priblizavalo, brze sam isla do njene kuce. Odjednom, imala sam osecaj da mi je neko iza ledja. Ali nisam se okretala, jer ulica je bila pusta, nikog nije bilo. Odjednom, osetila sam da me neko snazno hvata za rame. Toliko sam se prepala, pocela sa da vristim toliko da nisam htela da se okrenem i vidim sta je to, samo sam potrcala ka njenoj kuci. Uletela sam u kucu kao zmaj, ali sam se ponasala kao da se nista ne bi desilo, jer bi Mizuki pomislila da sam luda. Zajedno smo cekale da joj dodje tata, a dok sam cekala samo sam o tome razmisljala. Je li to bio samo osecaj, ili se to stvarno dogodilo? Ne znam ni sama... Ali, odlucila sam da zaboravim na to, jer ne zelim da mi ista pokvari ovaj divan dan.

''Otac mi dolazi za nekoliko minuta, jedva cekam da krenemo!!'' Rekla je Mizuki, bila je presrecna.

''I ja! Konacno cu moci da idem sa tobom na koncert svog omiljenog benda. Jedva cekam!''

Tako smo pricale i smejale se, sve dok nas nije prekinuo njen otac, Len. Odmah smo krenule ka autu. Zelele smo da sto pre odemo na to mesto, iako cemo mi bend morati jos dugo da cekamo.