Mizuki's P.O.V.
Zelele smo da sto pre odemo na to mesto, iako cemo mi bend morati jos dugo da cekamo. Za vreme voznje, samo svo se smejale i nismo mogle da docekamo koncert. Tu je mozda bilo i previse uzbudjenja, hahaha. Dok smo se vozile, posmatrale smo grad. Fantastican je, veoma zanimljiv. Moze svasta da se vidi. ( I sto treba i sto ne treba ). Ali nema veze, predivan je, jako mi je drago sto zivim ovde. Obozavam svoj grad. Nikad nije dosadno, stalno ima nekih desavanja. Ali, nije sve tako lepo, kao sto izgleda. Odjednom mi je nesto tako brzo proletelo pored kola. Nije bilo malo, da bude neka ptica, ili bilo sta drugo. Vec kao covek. Ali, ko jos trci tako brzo? Vampiri. Ko ce drugi? Ali, svi znamo da oni ne postoje. Da oni postoje, postojali bi i duhovi, demoni... Ali, na srecu ne postoje. U istom tom trenutku kada je to ''nesto'' proslo, prestravila sam se. Ali ni Kirai ni moj otac to nisu primetili. Zar je moguce da me neko progoni? Ne! Nije mogu, zasto mene?! Al' kada bih nekome rekla, pomislio bi da sam luda... Ali ne mogu tako da zivim.. Pre ili kasnije to nesto sto me progoni.. Ubice me...
Ali onda je mislila da su to samo budalastine, da je niko ne progoni. Kako bu to bilo moguce? Nikako.
Kirai's P.O.V.
Primetila sam da je Mizuki uznemirena.. Nisam znala zasto, sta joj je bilo odjednom? Htela sam da je pitam, ali ipak nisam, mozda mi samo tako izgleda... Jedva sam cekala da vise stignemo na taj koncert! Proslo je nekoliko minuta, konacno smo stigle. Naravno, obe smo potrcale da stojimo medju prvima. Moj tata se vratio kuci, pozdravile smo se s njim i dogovorile da cemo ga pozvati kada se koncert zavrsi.
Posle sat vremena cekanja, KONACNO SU STIGLI !! Toliko smo se svi drali, nisam verovala da se ovo stvarno desava. Nisam verovala da sam u prvom redu...
Poceli su da pevaju pesmu ''Decode'', moju omiljenu pesmu !!
How can I decide what's right?
When you're clouding up my mind
I can't win your losing fight
All the time
Not can I ever own what's mine
When you're always taking sides
But you won't take away my pride
No, not this time
Not this time
How did we get here?
When I used to know you so well?
How did we get here?
Well, I think I know
The truth is hiding in your eyes
And it's hanging on your tongue
Just boiling in my blood
But you think that I can't see
What kind of man that you are
If you're a man at all
Well, I will figure this one out
On my own
(I'm screaming, I love you so)
On my own
(But my thoughts you can't Decode)
How did we get here?
When I used to know you so well? Yeah
How did we get here?
Well, I think I know
Do you see what we've done?
We're gonna make such fools of ourselves
Do you see what we've done?
We're gonna make such fools of ourselves
How did we get here
When I used to know you so well? Yeah, Yeah
How did we get here?
I used to know you so well
I think I know
I think I know
There is something I see in you
It might kill me, I want it to be true
Mizuki's P.O.V.
Dok je pevala, Hayley je prisla nama i pruzila nam ruku! Ne mogu da opisem koliko sam tada bila srecna, za mene je to bio najlepsi trenutak u zivotu. Do sad, na njihovim koncertima, nisam bila prva, stojala sam sa stranice i samo ih slusala. Ali sada.. Ovo je bio najbolji koncert ikad! Vise nikad ne perem tu ruku! Hahahahah :D.. Bilo je divno.. Oko 2h, koncert se zavrsio... Jedva smo cekale da se slikamo sa Hayley! Obe nju najvise volimo.. Otisle smo tamo gde su se svi okupili.. Kirai se prva slikala, i dobila autogram.. Ja sam doduse jos morala da cekam da bih konacno uspela da se slikam sa njom... Bilo je prelepo! Njen zagrljaj je tako topao i... mnogo je bolja licnost nego sto se cini! Mogla bih svasta o njoj da kazem.. Ona je jednostavno najbolja!! Ali, posle slikanja... Nigde nisam mogla da nadjem Kirai. Uplasila sam se, imala sam strasan osecaj da je kidnapovana! Ali nisam mogla da budem sigurna u to, koliko je samo ljudi bilo. Tesila sam sebe da je sigurno bila tu negde... Samo je od tolike guzve nisam videla, a kamoli cula. Mislila sam da ce se vratiti, ali nje nije bilo. E onda sam pocela da se brinem. Pozvala sam tatu, pocela sam da placem. Najbolja drugarica mi je nestala! Pomislila sam na onu devojku... Mozda je i ona ta koja je onda prosla pored kola? Mozda ona i jeste vampir... Zasto bi inace tako izgledala? Zasto bi me onako gledala? Odnosno, nas dve. Sigurno je ona krivac zasto smo onda culi da se neko dere. Ona je tog nekog mozda ''prozdrala''. Ali kako nigde nije bilo krvi, samo je ostala jedna noga? Ili je sva krv bila prekrivena onim liscem pored te noge... Ne znam, nisam sigurna. Posle nekoliko minuta stigao mi je tata. Osecanja su me preplavila. Toliko sam plakala da nisam mogla nista da mu kazem, a da me on razume iz prve. Prepricala sam mu ceo dogadjaj. Nisam mogla da verujem sta se desava. On je, naravno, odmah pozvao policiju. Dugo im je trebalo da stignu... Nisam znala zasto, pomislila sam da nece ni doci.
U tom trenutku, konacno smo culi policijsku sirenu, priblizavali su se. Rekli smo im za nestanak, a ja rekla sve u detalje kako je bilo i sta se dogodilo. Policija je odmah pocela da trazi Kirai. Doduse nisu nista nasli. Dok, ja nisam cula neke zvuke u jednom sokaku izmedju 2 zgrade. Odmah sam pomislila na tu vampiricu... i.. i Kirai. Odjednom sam toliko pocela da se tresem, morala sam da sednem na klupu, vise nisam mogla da izdrzim. Tata me je primetio, ali nije nista zeleo da me pita, zna zbog cega sam takva. Onda, kada sam se malo smirila, svi smo, zajedno sa policijom otisli na to mesto odakle su dopirali cudni zvuci. Kad smo dosli, nije bilo nikoga. Bilo je mracno. Ili je samo delovalo da je mesto prazno, dok nismo upalili lampu, i videli uzas.
Od Kirai je ostala samo glava i njena ogrlica! Nisam mogla da verujem. Nisam mogla da verujem u to sto vidim. Ne. To nije bila istina. Nisam to mogla da prihvatim. Nisam ni mogla da placem. Samo sam gledala. Samo sam gledala devojku, koja je bila deo mog zivota, mrtvu. Odnosno, pojedenu. Znala sam da cu se kad-tad rasplakati, ko zna koliko cu plakati, ali sada nisam mogla. Znala sam da je to ona cudakinja. Ona je vampir. Ali, morala sam to da drzim u sebi. Znala sam da mi neve poverovati. Sve sto smo sada mogli.. Bilo je... Bilo je da je sahranimo... Svi smo samo ''buljili'' u nju. I njenu ogrlicu. I dalje nisam mogla da verujem sta se desava. Na koncertu omiljenog benda.. Sve je bilo divno, slikala sam se sa Hayley. Dodirnula nam je ruku. Ceo dan nam je bio divan, i na kraju, izgubim najbolju drugaricu. Pomirila sam se sa istinom, da je vise nemam. Ali, ako postoje i vampiri, to znaci da postoje i duhovi. Verovala sam i nadala se da je to istina, i da je njen duh sada sa mnom, i sa svima nama, jer, kako kazu, nada umire poslednja. Zato sam se trudila da se iskreno nadam u to je i dalje sa nama. Sutradan na vestima, mogli su da objave njen nestanak, to bi bilo mnogo, mnogo lepse da se cuje, nego ovo:
'' Juce pronadjena 15ogodisnjakinja, od nje ostali samo glava i njena ogrlica''. Pa ok. I dalje sam bila jako tuzna, niko dosad sigurno nije izgubio najbolju drugaricu na takav nacin... Nisam znala sta da radim. Ako nikome ne kazem, ona ce nastaviti ovo da radi. Ako kazem, smejace mi se i pricati kako verujem u te ''gluposti''. Resila sam da se malo odmorim. Onda cu tek razmisliti sta cu i kako cu...
YOU ARE READING
Vampire Wears Dresses
HorrorU L.A. zivi devojka Chi, koja nije obicna devojka, kao i sve ostale, vec vampirica. Oblaci se kao covek, ponasa tako, jede sve isto sto i ljudi. Ali, ne bas sve isto. Svoje ''prijatelje'' ili bolje reci zrtve, odvodi na tajna mesta gde ih ubija . Ho...
